Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Између камена и речи: три песме Варлама Тихоновича Шаламова – препев

Журнал
Published: 20. децембар, 2025.
Share
Фото: Искра
SHARE

Поезија Варлама Тихоновича Шаламова (1907–1982) припада радикалној линији руске књижевности двадесетог века, оној која је настала након слома авангардних и симболистичких илузија и после историјског прелома које је трајно нарушило поверење у језик. Иако временски блиска позном модернизму, ова поезија стоји некако издвојено: она не наставља традицију симболизма, нити се уклапа у соцреализам, већ развија сопствену, аскетску поетику засновану на одговорности речи.

У односу на песнике као што су Ахматова и Мандељштам, Шаламов иде корак даље у редукцији: тамо где код њих још постоји културна резонанца и дијалог са традицијом, код Шаламова остаје готово искључиво животно искуство: без икакве идеализације, улепшавања, свесно лишено утешне форме. Његова поезија одбацује метафору као украс и симбол као посредовање: стих се гради као чињеница, кратка и немилосрдна.

Природа у овим песмама није уточиште, већ равнодушни и строги саговорник. Планине, камен, шума и ветар не носе симболичка значења, већ стоје као чињенице: трајне, неме, отпорне на људску вољу. Управо у том сукобу човека са материјом света настаје Шаламовљева поезија: оголела, строга, лишена украса. У том простору између ћутања и речи, између природе и човека, ове песме и даље стоје: тврде, хладне и неопозиве.

Отишао је Предраг Драговић – сликар тишине, завјета и поезије

***

Нисам видео планине како дишу пламен,

али у свакој коју сретнем

чујем жар унутрашње туге,

грех који ме непрестано гуши.

А планине као да на молитви

пред светим падну ничице,

или покорно, у понизности,

не знају меру ни границе.

Мисли ми шапућу:

ако би се леђа исправила,

са каквим злобним изразом

у моје очи би се загледале.

(1953)

***

Све што је некад измакло,

сад у закон је уздигнуто.

И он своје преображење

води у предграђа, промишљено.

Све што је волео потајно,

понекад скривено и од себе,

бацајући рукавицу изазову,

и неминовно се збива оно што је изазвано.

У шуми, у тишини дубокој,

он налази траг побеглих строфа.

А ноћу, у башти, к њему долазе

духови старих учитеља.

(1953)

Милош Црњански: Кад су писци били дипломате између два светска рата

***

Да је планински камен сив

узима се као истина.

А, по свему судећи, то је лаж.

Јер у свим стиховима и песмама

друге боје нема, ма колико се трудио,

нећеш је наћи.

А камење, по правој истини,

по истини горкој, каменој,

има свакакво рухо.

Много је таквих боја –

боја правих врубеловских

камених громада.

То мора да зна геолог

што је лутао око голих,

разнобојних гора.

И можда је код Бажова

то питање било решено

у некој давнашњој бајци.

Без метафора и инверзија

о томе је говорио Ферсман,

поштујући камен.

На гори црњој од црна камена

обећавао сам да ћу бити богат,

али дату реч нисам одржао.

Опет сам, као и пре, сиромах,

прокоцкао сам себи камениште

да ми милује око.

Овде ми стоји на услузи свака –

рогаста, плава,

бела стена.

Као да глача драго камење,

ветар се прихватио ових стена,

чисти их песком.

До таквог их сјаја изглади

да, снажно жмурећи,

руком заклањам очи.

(1952)

Извор: Искра

TAGGED:Варлам Тихонович ШаламовИскраПоезијаУмјетност
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ненад Павловић: Стваралаштво је једини противотров за смртност
Next Article Милош Лалатовић: ,,Срећни људи“, људи сналажења, претварања и искрености

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Баш је био празник…

Његош је тема која подстиче на читање, промишљање, слушање других. Његош је аутентична тема наших…

By Журнал

Александар Зиновјев: Западоид

Већ у XVIII веку имале су огромног утицаја идеје о једнакости људи. Нећу оспоравати да…

By Журнал

Александар Живковић: Одговарамо на терор распадом српског отпора?

Сви ћемо се, пре или касније, суочити са питањем: „Што га брани, кад га не…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Не само од речи – Револуционарне песме Рокеа Далтона

By Журнал
Десетерац

Вечно жива жеља за отвореним видиком: О четири пјесме „познице“ Иве Андрића, поводом 50 година од пишчевог одласка

By Журнал
Десетерац

Јернеј Жупанич: Друштвена мрежа за нилског коња

By Журнал
Десетерац

Добрица Ерић: Да л’ још неком ноћас ово злато смета

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?