Piše: Milan R. Simić
Ko je govorio o letargijskim snovima?
I „Ko je rekao da na Sudnji dan anđeli baš moraju da sviraju trube?“ (pita se: Donato Altomare). Zar uistinu verujemo u Sudnji dan; zar uistinu osećamo divote neba; i zar uistinu „vidimo“ anđele koji „baš moraju da sviraju trube“? A sve se izokrenulo. Budućnost kao da je iza prošlosti, i život naš kao da je nastao posle, ne pre Sudnjeg dana, i snovi naši jesu baš oni o kojima se mudro ćuti. Baš zato možemo svi i ovako da govorimo: ako je na početku uistinu bila reč, na kraju biće tek ćutnja svih preteklih gostiju ovoga sveta. Dragovoljna ćutnja. Jer, Samo kroz svesnost o smrti doživljavam život kao čudo, što i jeste. I meni nije potrebno nikakvo drugo čudo. (Maks Friš) Kome je potrebno nekakvo drugo čudo? Zar filozofima „koji drhte više od svih drugih“ (Sioran)
Kad filozof govori, taj filozof „koji drhti više od svih drugih“, anđeli ne sviraju trube! A filozof kaže:…Sve se mora otvoriti kroz dan, ostvariti kroz dan, davati kroz dan. Rastvoriti, otvoriti, ostvariti sve vreme kroz dan večni – večni dan, potvrditi u danu-godini-životu svoju celovitost. I po starijoj večnosti duše dana-života večnog biti u čistoj radosti srca, otvorenoj čulnosti, zdravom razumu, smirenom umu ujedno i dete i mladić i zreo čovek i starac. Da se iz savremenog, vanvremenog sada, shvati, uhvati sve prošlo-buduće vreme: obuhvati u živoj celini dana-godine, ima sav prošli, budući život kroz večni dan… (Tomislav Novaković, Odgovor Hajdegeru).
Promovisana knjiga „Mušovići od begova i kapetana do zbjegova i svjetskih metropola
To kaže filozof i dokle filozof govori, anđeli ne sviraju trube. A kada neko iz Gomile govori kako čovečji život traje tek taj jedan dan, onaj dan odmah posle umiranja, tad Anđeli „uzimaju“ svoje trube! Jer, neko iz gomile kaže da toga dana živiš, i to: koliko živiš? Onoliko dugo koliko dugo pričaju o tebi i tvom životnom delu i da od njihove, kratke ili duge, priče zavisi koliko će taj tvoj poslednji dan da traje. Znaj. Tačno jeste da priča o tvom životnom delu jeste vrednovanje. Koliko si vredeo? Iskazaće Anđeli svojim trubama. Uistinu, bilo da filozof govori, ili neko iz Gomile, sve se otvara kroz dan, sve se daje kroz dan, sve se ostvaruje kroz dan. I priča o tvom životnom delu ostvariće se kroz taj dan. I tvoja večnost, ako je zaslužuješ? – počeće da traje u taj dan.
Zato: slušaj Anđele i njihove trube, „svoje“ Anđele i njihove trube nećeš moći da čuješ. Jer, doći će Anđeli koji sviraju trube i posle onog (tvog) dana! Vrednuj pokojnike da bi te Anđeli vrednovali! I ako ne vrednuješ one koji su otišli pre tebe, svejedno, Anđeli će, posle priče „u Gomili“, tvoje životno delo da vrednuju! Možeš li zamisliti Anđele da sviraju trube u čast tvog životnog dela? Tek, trudi se da znaš šta će mnogi iz Gomile o tvom životnom delu da govore! Jer, videćeš Anđele koji sviraju u trube u čast tvog životnog dela… I znaćeš koliko će da traje tvoj večni-dan… Ovo govorim Ja iz Gomile, nisam filozof, otuda: čuju se trube. Ali, Anđele ne vidim! Ako ih Ti vidiš, samo ćuti. I slušaj.
Izvor: Dnevnik.rs
