Ratni je i program SDA, to je tokom minulog proleća i leta svima postalo jasno, ne samo kroz paradiranje paramilitarnih snaga, zapaljive Bakirove izjave, već kroz svođenje čitave bošnjačke politike na jednu kartu: rat protiv Srba u BiH i zatiranje silom njihove autonomije, u pogodnom međunarodnom trenutku.
Poraz na izborima za člana Predsedništva BiH, Bakir Izetbegović objasnio je udruživanjem drugih 11 bošnjačkih stranaka protiv njega i SDA. Ali, Bakirov poraz ima i jednu dodatnu dimenziju: poražena je ratna stranka među Bošnjacima; ratna ne samo po svom poreklu, nego i po svojoj sprezi sa službama bezbednosti, radikalnim krilom Islamske zajednice, jastrebovima među anglosaksonskim islamofilima i radikalnim sunitima na Bliskom istoku.
Ratni je i program SDA, to je tokom minulog proleća i leta svima postalo jasno, ne samo kroz paradiranje paramilitarnih snaga, zapaljive Bakirove izjave, već kroz svođenje čitave bošnjačke politike na jednu kartu: rat protiv Srba u BiH i zatiranje silom njihove autonomije, u pogodnom međunarodnom trenutku. Ako Milorad Dodik, opstane na čelu Republike Srpske, to će biti najviše zahvaljujući takvoj politici Bakira Izetbegovića i SDA. SDA se nikada nije demilitarizovala nakon 1995., privremeno smirivanje situacije u Bosni ta stranka videla je samo kao priliku za učvršćivanje bošnjačkog identiteta, i, razume se, stalno manipulisanje njime.
Ali, život se ne sastoji samo od postmodernističkih politika identita. Kako je napisao jedan bošnjački intelektualac pre par godina u glasilu Islamske zajednice Preporodu: „Nikada mi Bošnjaci nismo stajali bolje u identitetskom pitanju: nacija, jezik itd, i nikada nismo ekonomski gore živjeli.“ Verovatno je taj faktor ekonomskog opustošenja Bosne došao sada na naplatu Bakiru Izetbegoviću (i njegovoj u sve štele umešanoj supruzi Sebiji). SDA, međutim, ostaje najjača bošnjačka stranka. Bilo bi dobro ako bi se pod pritiskom realnih životnih problema SDA demilitarizovala. Ako ne ona, onda bar većina Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH.
Aleksandar Živković
