Пише: Мариота Влаисављевић
Вишедеценијска истраживања грчких археолога на острву у Јонском мору крунисана су проналажењем комплекса из бронзаног доба који по свим параметрима одговара опису дома митског краља. Натпис на иловачи и геометријски распоред палатинског комплекса пружају до сада најчвршће доказе да је Хомеров јунак имао стварног узора у историјској стварности.
Хиљадама година, епови „Илијада” и „Одисеја” посматрани су кроз двоструку призму: с једне стране као темељ западне књижевности, а с друге као сплет маште, народног предања и поетске слободе. Док је Хајнрих Шлиман у 19. веку успео да убеди научну јавност да је Троја заиста постојала, питање господара Итаке, лукавог Одисеја, остало је у домену мита. Све до недавно.
Наиме, након дугогодишњих ископавања на северном делу данашњег острва Итака, тим грчких археолога предвођен професором Танасисом Пападопулосом са Универзитета у Јањини саопштио је резултате који су потресли научну заједницу: откривени су остаци троспратне палате из микенског периода (око 1300. године пре нове ере), са специфичним архитектонским одликама које се до најситнијих детаља поклапају са стиховима песника Хомера.
Палата каква је описана у епу
Ископавања на локалитету Агиос Атанасиос (познатом и као Хомерова школа) открила су комплекс монументалних димензија. Палата је саграђена на два нивоа, са уклесаним степеништем у стени, масивним потпорним зидовима и напредним водоводним системом за то доба. Археолози истичу да пронађена грађевина поседује све карактеристике микенског краљевског седишта- средишњи мегарон као велика дворана са огњиштем у средини, место где су се према предању окупљали просци Пенелопе, затим пространа складишта где су пронађени фрагменти великих глинених посуда (питоси) у којима су се чували уље, вино и жито и систем одбране. Оно што је посебно фасцинирало истраживаче је подземни извор свеже воде до ког води урезани пролаз у стени, детаљ који Хомер изричито помиње у тексту „Одисеје” описујући краљевски двор.
„Упоређивањем архитектонских остатака са текстом ‘Одисеје’, географским положајем и текстурим терена, дошли смо до закључака који превазилазе пуку случајност. Пред нама нису остаци било каквог микенског утврђења, већ управо оног центра моћи који је инспирисао настанак епоса”, изјавио је професор Пападопулос током презентације налаза, пренели су медији.
Загонетка у глини и бронзи
Ипак, најважнији артефакт који поткрепљује тврдњу да Одисеј није био само плод песничке маште је фрагменат осликане керамике и бронзана плочица са урезаним написом који датира из каснијег, хеленистичког периода. На њој се јасно разазнаје посвета на старогрчком језику на којој пише Моја молитва Одисеју. Овај налаз потврдио је да је на том месту вековима постојао култ посвећен херојском краљу. Грци из класичног доба нису посматрали Одисеја као измишљеног јунака, већ као стварну историјску личност и претка чијем су се духу молили за заштиту и мудрост
Поред тога, археолози су пронашли и предмете из свакодневног живота који сведоче о изузетном богатству и развијеној трговини, увозну керамику са Крита и из Микене, накит од злата и ћилибара, оружје и оруђе направљено од висококвалитетне бронзе.
Прекретница у разумевању микенског доба
Откриће на Итаци поново отвара једно од најважнијих питања савремене археологије: где престаје мит, а где почиње историја? Деценијама су скептици тврдили да је данашња Итака прекратка и сувише кршевита да би била седиште моћног владара какав је описан у епу, те су Одисејево краљевство тражили на суседном острву Кефалонији или Леукади. Међутим, нова ископавања показују да је у 13. веку пре нове ере Итака била изузетно значајно поморско чвориште. Владар овог острва је захваљујући географском положају могао да контролише трговачке путеве између Јонског и Јадранског мора.
Историчари подсећају да је слична ситуација виђена и са самом Тројом. Када је Шлиман започео ископавања на брду Хисарлик у Турској, стручњаци су га сматрали аматером и сањаром. Данас нико не оспорава да је Тројански рат имао своју историјску основу, иако су у њега у епу уплетени богови и натприродна бића. Налази са Итаке сада доживљавају сличну судбину — прелазе пут од сумње до научне верификације.
Ко је био стварни Одисеј?
Научници не тврде да је историјски Одисеј заиста провео десет година лутајући морима, борио се са једнооким Киклопом или слушао песму Сирена. Те епизоде су, несумњиво, резултат вековног усменог предања, утицаја морнарских прича и поетске генијалности самог Хомера (или групе песника који су стварали под тим именом). Међутим, данас је готово извесно да је у касном бронзаном добу на Итаци владао изузетно способан, лукав и утицајан микенски поглавар. Он је повео своје војнике под зидине Троје, управљао сложеним краљевством и оставио толико дубок траг у сећању свог народа да је његова судбина прерасла у највећи еп човечанства. Археолошка искапања на Итаци се настављају, а тим стручњака најављује употребу најсавременијих метода 3Д скенирања и анализе ДНК из пронађених гробница. Сваки нови слој земље који археолози уклоне не открива само старе зидине, већ враћа глас локалном владару који је пре три миленијума закорачио из историје у вечност.
Извор: Политика Магазин
