Cреда, 22 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Ноланова „Одисеја“ освојила и академике: Филм покренуо расправе какве се не памте и враћа Хомера у учионице

Журнал
Published: 21. јул, 2026.
Share
Фото: The Guardian
SHARE

Кристофер Нолан још једном је показао да његови филмови превазилазе границе биоскопа. Док се публика широм света спрема да погледа „Одисеју“, расправа се већ води на универзитетима, међу стручњацима за античку књижевност, историју, археологију и филм. Уместо питања да ли је филм веран Хомеру, академици се баве много важнијом темом – шта Ноланова интерпретација говори о нашем времену.

Прве реакције показују да је редитељ успео оно што ретко којем блокбастеру полази за руком – да подстакне озбиљне научне дебате. Професор класичних студија са Универзитета Нови Мексико Моника Цирино оцењује да овакво интересовање није виђено још од оригиналног филма „Гладијатор“, истичући да је о филму објављено на стотине академских текстова и пре него што је стигао у биоскопе.

У средишту расправе нису само глумачке интерпретације Мета Дејмона, Роберта Патинсона и остатка екипе, већ и Ноланов однос према једном од најважнијих дела светске књижевности. Посебно се анализира начин на који је прилагодио Хомеров еп савременој публици, као и одлуке које одступају од традиционалних представа античког света.

Како пише Variety, водећи хомеристи, историчари и професори углавном сматрају да филм не треба посматрати као покушај дословног преношења Хомеровог епа на велико платно, већ као ауторску интерпретацију која припада нашем времену. Један од најпознатијих хомериста Џоел П. Кристенсен, уредник књиге  „The Oxford Critical Guide to Homer’s Odyssey“, признаје да је у биоскоп отишао спреман да буде најстрожи могући гледалац.

„Говорио сам себи да ово није Хомерова ‘Одисеја’. Ово је Ноланова ‘Одисеја’ и треба је оцењивати по другачијим критеријумима“, рекао је Кристенсен.

Историјска тачност није била главна тема

У јавности су се претходних месеци водиле бројне полемике о избору глумаца, костимима и наводној историјској нетачности филма. Међутим, међу стручњацима управо то није било најважније питање. Кристенсен сматра да је расправа о томе да ли је филм „превише прогресиван“ потпуно промашила суштину.

„Веома ме узнемирава што се толико говорило о томе колико ће филм бити ‘воук’. Заправо мислим да је прилично конзервативан. Женски ликови имају ограничене улоге, а глумице других раса углавном играју жене белих мушкараца, што није нарочито прогресивно“, оценио је он.

Ни археолошки детаљи нису изазвали велико негодовање међу стручњацима.

„Чак ни главни археолог није марио за то. Хомерова поезија је пуна анахронизама. Важно је да приказ функционише као средство кроз које публика замишља прошлост“, рекао је Кристенсен.

Не постоји једна „права“ Одисеја

Професори грчког језика и књижевности подсећају да не постоји јединствена, коначна верзија Хомеровог дела. Еп је настајао кроз дугу усмену традицију, због чега свака нова генерација ствара сопствену интерпретацију. Професор са Универзитета Станфорд Ричард П. Мартин истиче да је и сам Хомер заправо реинтерпретирао још старије приче.

„Хомерова ‘Одисеја’ већ је била историјска фикција када је настала. Свака генерација прави своју верзију – кроз нове преводе или нове уметничке форме. Не постоји једини исправан начин да се ова прича исприча“, рекао је Мартин.

Слично размишља и угледна хомеристкиња Лора Слаткин са Универзитета у Њујорку, која сматра да ниједан превод нити адаптација не могу бити коначни, јер је само дело исувише сложено за једно дефинитивно тумачење. Филм који би могао да спасе интересовање за класике.

Упркос критикама појединих стручњака да Нолан више простора посвећује спектаклу него сложеној моралној димензији Хомеровог епа, многи сматрају да ће филм имати огроман позитиван утицај на проучавање античке књижевности.

Џастин Арфт, професор са Универзитета у Тенесију, очекује да ће „Одисеја“ постати незаобилазна тема на предавањима.

„Биће много дискусија у учионицама. Иако постоје измене и изостављени делови, готово нико због тога није узнемирен. Ноланов филм је уметничко дело, као што је и Хомерово дело уметност“, рекао је Арфт.

Моника Цирино сматра да би највећи добитник могао да буде управо академски свет.

„Програми из хуманистичких наука свуда се смањују, посебно класичне студије. Сигурна сам да ће моје групе за грчки језик ове године бити много пуније“, рекла је она.

Додаје да Холивуд традиционално прати успешне трендове.

„Знате како функционише Холивуд – када један филм успе, уследи их још десет. За нас је то сјајна вест“, закључила је Цирино.

Извор: НИН

TAGGED:Кристофер НоланНИНодисејафилм
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ноланова „Одисеја”: Проблем епохе и идеолошки рат без краја
Next Article Момчило Настасијевић: Љиљани

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Митрополит Антоније (Паканич): Три године после Томоса, раскол није превазиђен

Већ су прошле три године како је Цариградски патријарх узео под свој омофор непокајане расколнике.…

By Журнал

Шта ако?

Има ли свијет више и једног државника или је све лутка до лутке? Добро, овдје…

By Журнал

Давид пливао најбрже на свијету и исписао историју! (ВИДЕО)

Андреј Барна је под заставом Србије био осми, али Давид Поповићи је оборио светски рекорд!…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Милош Лалатовић: Џексон Полок, кад је умјетност била игра

By Журнал
Слика и тон

Литија у Бару камером Дејана Вукића

By Журнал
Слика и тон

Бела Тар: Дужина филма зависи од тога шта желите да кажете

By Журнал
Слика и тон

Ђуро Радосавовић: Најбоље Милове слогане урадиле су београдске агенције

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?