Разговор водио: Ненад Радојевић
Тренерски вук који је навикао нацију искључиво на успехе одлучио је недавно да продужи уговор са Кошаркашким савезом Србије до јесени и завршетка Европског првенства. Своју мисију оплеменио је и саветодавном улогом у прављењу и спровођењу нове стратегије и система развоја кошарке у нашој земљи.
– Знам да неки сматрају да је мој посао само да на време узмем тајм-аут, одредим 12 играча и стартну петорку. Међутим, тај селектор Светислав Пешић никада није узимао за посао само своје тренерске обавезе, тако је било и до сада. Јасно ми је да се моји резултати и успех у Србији мере само по томе да ли смо победили или изгубили и да ли смо освојили медаље или нисмо, али ја другачије гледам на ствари – почиње Пешић причу у новогодишњем интервјуу за Данас.
Како ћете конкретно додатно помоћи српској кошарци?
– Мој посао је да челницима Савеза помогнем у прављењу стратегије која има будућност, барем је ја тако доживљавам. Својим искуством и практичним саветима верујем да могу да допринесем формирању чврсте базе која ће донети успех на дуже стазе.
Прво, потребан нам је нови систем такмичења, али не само да се одреди где ће играти Црвена звезда и Партизан, већ комплетно нова пирамида такмичења. Морамо да се прилагодимо тренутку у којем се налази наша кошарка и кошарка у читавој Европи.
Друго, изградња националног “Кошаркашког центра” који неће служити само за припреме најбољих селекција, већ за све оно што је потребно младим играчима за њихов развој у Србији.
Треће, оно што већ траје, а то је моје директно учешће у унапређењу тренерске струке кроз директне контакте, посете на тренинзима и утакмицама као и одржавања “коуч клиника”.
Због чега сте после Олимпијских игара у Паризу изјавили да се “много прича о проблемима и да сви климају главом, а да се мало ради на решавању проблема у нашој кошарци”?
– Искрено, немогуће је направити резултате са репрезентацијом без сарадње и подршке клубова. Тако је било и у бившој Југославији. Када говоримо о новом олимпијском циклусу успех не може да се догоди и без помоћи клубова.
Потребно је да се адаптира стратегија наше кошарке у новом олимпијском циклусу. То је суштински проблем и посебно га потенцирам. Без формирања националних лига “одоздо” до професионалне Суперлиге немогуће је да направимо корак напред.
Могу да дођу неки резултати и да се освоји понека медаља, али ако дугорочно не променимо став око формата такмичења неће бити нимало добро за нашу кошарку. Морамо да заборавимо неке личне и клупске интересе, јер без тога не само да нећемо освајати медаље него се нећемо ни квалификовати за велика такмичења.
Да ли будућност српских клубова видите у том случају паралелно са учешћем у АБА лиги или би фокус требало да буде искључиво на домаћој Суперлиги?
– Биће тешко изводљиво играти паралелно домаћу и АБА лигу, али они који желе не треба им забранити. Међутим, приоритет у Србији треба да има српска лига. Формирање домаће професионалне Суперлиге зависи првенствено од потребе клубова. Савез као кровна организација може само да предложи и ово што селектор сада говори је упућено искључиво на адресу клубова. Нека изразе жељу какав систем такмичења желе у будућности. То се првенствено односи на Звезду и Партизан.
Знам да је њихов циљ да наставе да играју у Евролиги, али то је и наш заједнички циљ. Поред тога циљ треба да буде да и остали клубови играју у међународним такмичењима. Ми сада имамо затворену Кошаркашку лигу Србије. Титула у Србији те не води нигде, а клубови годинама не играју у Европи осим Звезде и Партизана.
Да ли сте задовољни квалитетом тренерске струке у Србији? Било је много критика последњих година да немамо довољно квалитетних младих тренера.
– Сви би требало да престану да процењују ко је добар или лош тренер и да се баве струком у контексту приче да немамо наследнике Ивковића, Маљковића, Обрадовића, Вујошевића, Пешића…. Наравно да их немамо, кад не желимо да их имамо. Живимо у другим временима, мењају се приоритети људи, па и наших тренера. Наши тренери немају апсолутно никакав статус у земљи. Најмлађи тренери се тешко одлучују да раде професионално, већ раде и неке друге послове и одлазе у суседне земље где обезбеђују своју егзистенцију – статусно, плус добијају социјално и здравствено осигурање.
Никада није било више талентованих тренера који су изашли из високих школа и са факултета, али они нису добили адекватну подршку од људи и органа који о томе треба да воде рачуна. Ми осим великих очекивања треба да преузмемо више одговорности за њихов развој. Тренери су центар свега у кошарци, без улагања у тренере и решавања њиховог статуса и ово мало талената што имамо међу младим играчима нећемо претворити у квалитет.
Имамо ли осеку талентованих играча последњих година?
– Ми као репрезентација имамо неке резултате на Европским првенствима испод 18 и 16 година, били смо недавно и шампиони Европе, али већ 10 година у селекцији испод 20 година не можемо даље од петог места, чак смо испадали из А дивизије. Зашто је то тако? Па, зато што немамо адекватан систем такмичења, немамо професионалне тренере и лиге где млади могу да таленат претворе у квалитет. Млади играчи одлазе у земље где кошарка нема статус и популарност као што је код нас у Србији или, на пример, у Шпанији, Немачкој, Грчкој или Француској. Одлазе и у неке “некошаркашке земље” што је погубно за будућност нашег спорта у Србији.
Због чега млади играчи годинама уназад немају углавном важну улогу у Звезди и Партизану?
– Нема превеликог оправдања за то, али могу да нађем објашњење. Последње три сезоне оба београдска тима играју у Евролиги, иако АБА лига нема више гарантовано место у елити. Вечити ривали имају спортски интерес да играју Евролигу због популарности и публике. На другој страни, Литванија која је кошаркашка земља попут Србије, има своју лигу, изашла је из регионалне ВТБ лиге и тамо сада домаћи играчи постају носиоци игре њихових клубова. Жалгирис, међутим, има обезбеђено место у Евролиги као сувласник, њих не занима који су на табели у националном првенству. Шта се дешава са Асвелом? Тамо има осам Француза који нису само у ростеру, већ играју. Слично је и у Бајерну, где су домаћи играчи носиоци игре. Али, за њих нема бриге да ли ће бити прваци. Звезда и Партизан су у том смислу хендикепирани и у тој трци за врхунски резултат тешко је промовисати младе играче. И тако све у круг.
То је процес и КСС ће заједно са клубовима морати да уложи сву врсту ауторитета “наслоњеног” на кошаркашку традицију да би успешно лобирали и изборили се да наши вечити ривали добију статус, ако не сувласника, онда бар средњорочно, на две или три године место у Европској лиги. Сада смо у процесу анализе, али то је могуће само ако су Партизан и Звезда заинтересовани за овај пројекат.
У 2025. години сениорску репрезентацију очекује Европско првенство које долази после сребра на Светском шампионату и бронзе на Олимпијским играма. Јавност се после ових успеха нада и првој златној медаљи од осамостаљења Србије.
– По рејтингу на ФИБА листи смо први у Европи, а други у свету. Желимо да на основу претходних успеха наставимо да градимо даље… Мислим да је најважније да се у припремама за првенство уради оно што је у том тренуутку, тог дана приоритет како бисмо на крају стигли до циља. Претходни резултати не треба да нас превише оптерећују и да сматрамо како смо у међувремену постали генијалци. Овај рејтинг врло брзо може да нестане. Све лепо из прошлости треба да нам подигне самопоуздање.
Продужили сте уговор са Савезом на “само” годину дана…
– Била је таква ситуација да су летос сви потенцијални кандидати који су могли да ме наследе у репрезентацији били заузети уговорима у клубовима. Нови тим у КСС на челу са Небојшом Човићем је обавио додатне разговоре са мном и прихватио сам да останем док се не нађе решење за будућност.
Какви су Ваши планови с обзиром на то да продужена сарадња са Савезом истиче по завршетку Европског првенства?
– Већ сам једном рекао после Олимпијских игара да одлазим у пензију, па видите шта се десило. Не би било добро да се опечем и поново погрешим. Знате како се каже, “кад си једном тренер, увек остајеш тренер”. У сваком случају, моја обавеза је да помогнем српској кошарци и она неће престати уколико сам потребан. Наравно, све зависи од тога какав ће бити став Савеза и одлука о стручној политици на јесен. У овом тренутку је фокус да се добро припремимо за Европско првенство.
Србија без Јокића!? Страшна Србија! За прво мјесто на Пешићев рођендан
Да ли је остао жал због пораза у полуфиналу Олимпијских игара против селекције САД после партије за незаборав?
– Искрено, јесте. Били смо на прагу победе, али нисмо успели да завршимо утакмицу на прави начин. Што време више пролази жал је још већа. Ту утакмицу морамо да претворимо у неки додатни мотив и самопоуздање, јер смо у Паризу показали да можемо да играмо кошарку највишег могућег квалитета. На Европском првенству ће бити жестока борба. На два последња велика светска такмичења европске селекције су водиле главну реч поред Американаца и сигурно је да ће за нашу репрезентацију предстојећи шампионат бити велики изазов и мотив.
Све је лакше када је у националном тиму и Никола Јокић, али не волите да наглашавате његов учинак у тимском успеху?
– Схватам навијаче и медије и разумљиво је да се у јавности прича и пише првенствено о Јокићу. Никола је најбољи играч на свету и јасно је да се поставља питање да ли ће он играти или неће. Међутим, што више објашњаваш ситуацију са неким играчем онда људи помисле да постоји нека позадина, а ситуација је заправо јасна. Није овде реч само о Николи. Сезона у НБА и Европи је толико тешка да ти више не знаш да ли ментално и физички можеш да издржиш сва та велика такмичења. Једна ствар је наша жеља, друга ствар су планови појединаца. Некада такве одлуке не зависе чак ни од воље играча, већ од неке ситуације која се може десити, а можда се и не деси. Мало је времена и термина, знате да можемо да тренирамо само 28 дана због споразума НБА и ФИБА. И Евролига не дозвољава играчима да играју “прозоре” и она по НБА принципу даје могућност припрема само четири седмице. Зато је за нас важан континуитет који ће нам помоћи у припремама за Европско првенство.
Да ли сте задовољни резултатима београдских вечитих ривала у Евролиги ове сезоне?
– И једни и други су “ту негде”. Огромна су очекивања јавности, а ја сматрам да оба тима у овом тренутку немају потенцијал и квалитет да оду на фајнал-фор. Пазите, може да се деси… Дешавало се и у прошлости, мало је фалило и Партизану против Реал Мадрида пре две сезоне да оде на Ф4. Међутим, желим да резултати наших клубова буду плод континуитета, а они га сада немају. Не само за пласман на фајнал-фор, већ је упитно и за пласман у плеј-оф Евролиге.
Фаворити у овој сезони имају огромних проблема, Реалу и Барселони је отишло неколико важних играча, исто и Ефесу, док су неки тимови као Панатинаикос, Олимпијакос и Монако имали повреде неких важних играча. Сада и наше тимове муче исти проблеми, а разлози су јасни. Када имаш само месец дана за припрему сезоне која траје девет месеци долази до повреда, јер није природно да можеш да испратиш тај ритам.
Да закључим, Партизан и Звезда имају шансу да ове сезоне уђу међу осам или 10 у Евролиги. Срећа је да за остварење тог резултата све зависи од њих самих – констатовао је Пешић.
Извор: Данас
