Понедељак, 8 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Ископирана фреска Лоза Немањића – Часлав Цолић ју је радио и у мислима и на јави

Журнал
Published: 20. април, 2026.
Share
Фото: Манастир Високи Дечани
SHARE

Чувену фреску „Лоза Немањића“ из манастира Дечани, после деценија рада, успешно је копирао Часлав Цолић, академски сликар из Пирота. Не зна се колико је фресака копирао, али је за 30 година рада у Галерији фресака, Цолић осликао око 500 квадратних метара. Највеће искуство стекао је радећи копије фресака средњовековних манастира на Косову и Метохији.

Лозу Немањића у мислима је, каже академски сликар из Пирота Часлав Цолић, радио три деценије, на јави три године. Вера, стрпљење и жеља да се историја сачува за будућа поколења, пратили су Цолића док је стварао ово веома захтевно дело.

Копија је импозантне величине – четири пута два и по метра и рађена је по Дечанском оригиналу.

„Ништа ми није било тешко, ја сам ово заволео, тамо сам много радио. И сваки портрет је мала икона и највернији су портрети, зато што су сликани у време Душана. Душан је овде сликан за свог живота, а ја могу замислити сликара који је њега сликао, да ли је могао да погреши његов лик“, рекао је кописта фресака и академски сликар Часлав Цолић.

Одшкринута врата ризнице Немањића

Посебан изазов за уметника био је очување аутентичности технике и колорита.

„Жуте површине биле су под златом и сликане су орнаментиком. Међутим, злато је временом отпало. Ја копирам иначе са пигментима, везиво је казеин. А казеин се прави од креча и млека – сурутке“, додао је Цолић.

Копије фресака Часлава Цолића одишу спокојством, миром и топлином, баш као и оригинали које су стари мајстори насликали пре више стотина година.

„Што се самог ликовног дела тиче, мислим да је ту постигао и колорит и композицијски распоред и цртеж. Искључиво се ослања на византијску уметност и сликарство. Јер оно у себи има пуно тог осећаја, те емоције, нешто што на западу нема, и по томе се ми разликујемо“, каже историчарка уметности Радмила Влатковић.

Занимљив је податак да су копије Часлава Цолића до пре неколико година, биле део сталне поставке српских фресака у базилици Санта Кроче у Фиренци. Ту изложбу је видело неколико милиона посетилаца.

Извор: РТС

TAGGED:историјаНемањићиРТССрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Од Буда до Аца
Next Article Наод Вуковић био је чувар духа Дурмитора

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Преминуо глумац Бранко Цвејић

Остаће упамћен по улози Банета Бумбара у популарној серији "Грлом у јагоде" и као Листер…

By Журнал

Два стара партијска друга

Штета што њихова препуцавања не могу да буду тајна, да не гледа јавност ту количину…

By Журнал

Србија, уз Црну Гору, међу 8 најбољих

Женска кошаркашка репрезентација Србије пласирала се у четвртфинале Европског првенства у Љубљани победом над Великом…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Јања Гаћеша: Писмо са Косова или приштински мрак

By Журнал
Гледишта

Нико С. Мартиновић: Увод у Цетињски љетопис (девети дио)

By Журнал
Други пишу

Професори Универзитета Црне Горе на престижној Станфорд листи 2% најцитиранијих научника у свијету

By Журнал
Други пишу

Проглашене најбоље нове хрватске речи: Шта су пресудник, дохватница, брзовид и нарубно

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?