Пише: Узај Булут
Превод: Журнал
Терористи које подржава Турска, а повезани су са Ал Каидом, харају Сиријом од 27. новембра. У оквиру те офанзиве, џихадистички терористи под називом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС) заузели су Алепо за мање од три дана. Потом су пали градови Хама и Хомс. Осмог децембра, више од 50 година власти породице Асад у Сирији се урушава, док су џихадистичке снаге преузеле контролу над Дамаском, а предсједник Башар ал-Асад побјегао у Русију.
Снаге ХТС-а су раније биле познате као Џебхат ан-Нусра, локална филијала Ал Каиде у Сирији. Годинама је руководство ХТС-а чинила група сиријских и међународних исламиста који су били повезани са Исламском државом (ИСИС) и Ал Каидом. Амерички Стејт департмент је 2018. године додао ХТС на постојећу листу Џебхат ан-Нусре као страну терористичку организацију. ХТС је посвећен успостављању исламске државе широм Сирије. Према извјештајима, сарађују са турском војском и групама које подржава Турска у Сирији. ХТС такође добија подршку на сјеверном фронту од стране Сиријске националне армије (СНА), коалиције исламских милитаната које Турска финансира, наоружава и обучава.
Како су исламски терористи брзо заузимали територије у Сирији, многе породице православних хришћана почеле су тражити уточиште у подручју које је раније било под контролом владе, у „Долини хришћана“ (Вади ал-Насара). Међутим, према извјештајима, ХТС џихадисти су упозорили оне који живе у Долини да „не смију стајати на страну Асадовог режима.“ Од преузимања Сирије од стране џихадиста, извјештаји о дискриминацији и насиљу према хришћанима се повећавају широм земље.
Двоје грчких хришћана—Самаан Сатме и Хелена Хашуф—из села ал-Џамаслије у Долини брутално је убијено у њиховом дому 13. децембра. Самаану је одрубљена глава, а Хелена је убијена из ватреног оружја.
Хришћански свештеник из Хомса извијестио је да је група муслимана тамо напала хришћанске пољопривреднике у једном хришћанском селу. Хришћани су били исмијавани и пребијени јер су „кафири“ (невјерници).
Постоје и тврдње да је грчки православни митрополит Јефрем из Алепа примио пријетње одсијецањем главе. У међувремену, на друштвеним мрежама појавили су се видео снимци фракција ХТС-а који скрнаве православну цркву Аја Софија у руралном дијелу провинције Хама. Тренутно у Сирији живи отприлике пола милиона хришћана; већина њих припада православним и гркокатоличким заједницама. Ово је тренутак живота и смрти за њих.
У тако нестабилној ситуацији, активисти леваитнских Грка настоје подићи свијест и лобирати у корист своје браће у Сирији. Једна од таквих група је налог Greco-Levantines Worldwide (@GrecoLevantines) на платформи X (раније Твитер), чији су администратори Левантински Грци. Ту дијеле информације о ескалацији џихада у Сирији и против грчких хришћана који тамо живе.
Еијад Херера, портпарол Антиохијске грчке организације (AGO), одговорио је на нека питања за The European Conservative у име X налога Greco-Levantines Worldwide.
Можете ли нам рећи нешто о вашем X налогу?
Ми смо група посвећених волонтера, још увијек неформално организованих, који се залажу за нашу заједницу и служе јој. Наша страст према насљеђу леваитнских Грка мотивише нас да дијелимо корисне информације и ангажујемо се са нашим пратиоцима на X платформи. Вјерујемо да је рјешавање јединствених изазова са којима се наша заједница суочава од кључног значаја, нарочито у тренутној клими.
Историјски гледано, термин „Рум“ [Грци источног Римског царства] повезује се са Византијским царством, које је често приказивано као архинепријатељ ислама. Овај историјски контекст довео је до осјетљивости у расправама о нашем насљеђу. Због тога, док друге групе у Сирији (укључујући различите хришћанске деноминације) могу отворено славити и расправљати о својој историји, ми се суочавамо са препрекама када покушамо учинити исто. Наша обавеза је да превазиђемо ове изазове подстицањем разумијевања и цијењења богате културне разноликости леваитнских Грка.
Кроз нашу платформу, желимо да освијетлимо историју, традицију и доприносе наше заједнице, како бисмо осигурали да се наш наратив очува и поштује, једнако као и наративи других група у региону.
Сирија се често сматра арапском земљом у међународној заједници. Ипак, она има дугу предарапску и грчку историју. Који је значај Сирије у грчкој историји и цивилизацији?
Сирија заузима значајно мјесто у грчкој историји, још од освајања Александра Великог у 4. вијеку прије нове ере. Након Александрових похода, Сирија је постала стуб хеленистичког свијета, са градовима попут Антиохије и Апамеје који су служили као културни и административни центри грчке цивилизације. Ови градови су процвјетали као средишта трговине, умјетности и интелектуалне размјене, спајајући грчке и локалне традиције. Током византијског периода, Сирија је наставила да буде виталан дио грчког културног и вјерског живота, при чему је Антиохија била један од најзначајнијих патријархата. До данас, Рум православна црква у Сирији чува ово насљеђе, повезујући модерну Сирију са њеном древном грчком прошлошћу.
Ко су леваитнски Грци?
Леваитнски Грци, или Рум (арапски говорећи грчки хришћани), потомци су хеленизованих заједница које живе на источној обали Медитерана више од два миленијума. Они данас настањују Сирију, Либан, Палестину, Јордан, Египат и Израел. Ове заједнице вуку коријене из хеленистичког и византијског периода и очувале су свој грчки културни и вјерски идентитет упркос вијековима политичких и друштвених потреса. Укључују и православне хришћане (под патријархатима Антиохије, Јерусалима и Александрије) и мелкитске грчке католике, који дијеле сличну литургијску праксу, али су у заједници са Римокатоличком црквом. Иако данас говоре арапски, њихово насљеђе и литургијске традиције дубоко су укоријењене у њиховим грчким поријеклима.
Зашто многи леваитнски Грци данас говоре арапски?
Арабизација Леванта започела је након муслиманских освајања у 7. вијеку. Арапски језик је постепено замијенио грчки као административни и културни језик региона. Систематске политике су подстицале арабизацију, а усвајање арапског постало је неопходно за друштвену и економску интеграцију. Временом су домицилни језици попут грчког потиснути, иако је Рум православна црква очувала грчки у својој литургији. Данас већина леваитнских Грка говори арапски, али задржава елементе свог грчког насљеђа у вјерским праксама и културном идентитету.
Џефри Д. Сакс: САД и Израел су уништили Сирију и то назвали миром
Од почетка грађанског рата у Сирији 2011. године, каква су кршења људских права Грци и други хришћани претрпјели од стране ИСИС-а, Ал-Каиде и других исламских терориста?
Грчки православни хришћани и друге мањине били су изложени тешким прогонима од стране ИСИС-а, Ал-Каиде и других екстремистичких група. Ова кршења обухватају убиства, отмице, присилна превјеравања и уништавање древних цркава и манастира. Цијеле хришћанске заједнице, попут оних у Маалули—једном од ријетких мјеста гдје се и даље говори арамејски—биле су нападнуте и расељене. Екстремистичке групе су систематски циљале хришћане с намјером да избришу њихово историјско присуство у региону.
Какво је било стање хришћана под Асадовом влашћу?
Асадов режим је пружао релативну стабилност хришћанима у поређењу са подручјима која су контролисале екстремистичке групе. Ипак, та стабилност је имала своју цијену. Док су хришћани били безбједнији од насиља под Асадом, суочавали су се са системском дискриминацијом и ограниченом политичком заступљеношћу. Режим је често користио њихов страх од исламског екстремизма да би осигурао њихову лојалност, истовремено одржавајући чврсту контролу над њиховим заједницама. Као Грци, суочавали су се са додатним изазовима у очувању свог идентитета у влади која је давала приоритет арапском национализму.
Турска је од 2011. године извела неколико војних кампања против Сирије. Тренутно, Турска користи џихадистичке терористе повезане са Ал-Каидом да би освојила сиријску територију. Зашто Турска поново напада Сирију?
Турске војне кампање у Сирији одражавају њене стратешке амбиције да прошири свој утицај, сузбије курдску аутономију и контролише кључне регионе на сјеверу Сирије. Коришћењем џихадистичких група повезаних са Ал-Каидом као посредника, Турска настоји да дестабилизује регион и створи тампон-зону дуж своје јужне границе. Ове инвазије често расељавају мањине, укључујући хришћане, као дио ширег турског циља да преобликује демографију сјеверне Сирије у складу са својим интересима.
Како су Алеп, Хама и Хомс пали у руке џихадистичких терориста, ваш X налог је извијестио да су многи хришћани бјежали за свој живот. Које су њихове најхитније потребе сада? Шта би цивилизовани свијет требало да уради да им помогне?
Како су џихадистичке снаге заузеле кључне области, многи хришћани су избјегли у релативно безбједнија подручја као што су Долина хришћана и Латакија, или чак у сусједне земље попут Либана. Њихове најхитније потребе укључују склониште, храну, медицинску његу и међународну заштиту. Међународна заједница мора пружити хитну хуманитарну помоћ и радити на осигурању безбједног повратка расељених хришћана у њихове домове. Дипломатски притисак треба извршити на све стране у Сирији како би се заштитили хришћани и друге вјерске и етничке мањине.
Како џихадистичке снаге ХТС-а и курдске СДФ (Сиријске демократске снаге) напредују у Сирији, а са падом Асадове владе, изгледа да ће 2025. године постојати нова Сирија. Која политичка права су потребна Грцима и другим хришћанима у Сирији?
У постратној Сирији, хришћанима и другим мањинама морају бити загарантована пуна политичка и грађанска права. Ово може укључивати федерализам или регионалну аутономију како би се заштитио њихов културни и вјерски идентитет. Институционална равноправност, слобода вјероисповијести и адекватна политичка заступљеност су од суштинског значаја. Хришћани морају имати прилику да равноправно учествују у управљању Сиријом, како би се осигурало да се њихов историјски и културни допринос поштује.
Шта би извршна власт ЕУ и администрација САД-а требало да ураде како би помогли хришћанима у Сирији?
ЕУ и САД морају дати приоритет заштити вјерских и етничких мањина у Сирији. То укључује пружање хуманитарне помоћи, увођење санкција против група које чине кршења људских права и осигуравање укључивања мањина у било које политичко рјешење. Такође би требало подржати локалне управљачке структуре које промовишу плурализам и финансирати иницијативе за обнову хришћанских заједница и културних локалитета. Адвокација на међународним форумима је од суштинског значаја како би се осигурало да мањине попут леваитнских Грка не буду занемарене у будућности Сирије.
Извор: The European Conservative
