Прстаци (Lithophaga lithophaga) су дугуљасте шкољке смеђе боје, чији облик подсјећа на прст, по чему су и добиле народни назив. Живе унутар кречњачких стијена, у којима веома споро стварају ходнике помоћу секрета посебних жлијезда. Научни назив описује управо такав начин живота: потиче од грчких ријечи λίθος (líthos), камен, и φαγεῖν (phageîn), јести, па би се могао превести као „онај који једе камен“.
Живот у стијени пружа им добру заштиту од предатора, али је њихов раст изузетно спор. Да би достигли дужину од око 5 cm, може им бити потребно између 18 и 36 година. Поједине јединке могу живјети дуже од 50 година, а највеће углавном достижу између 8 и 12 cm. Размножавају се крајем љета. Након оплодње развијају се планктонске ларве, које плутају у морској води док не пронађу одговарајућу кречњачку подлогу, гдје започињу дуг живот унутар стијене.
Проблем није само у сакупљању ових спорорастућих шкољки, већ прије свега у начину на који се до њих долази. Прстаци се из стијене ваде њеним разбијањем, најчешће чекићима и длијетима. Тако се, ради неколико шкољки, уништава читаво станиште које је настајало деценијама и које насељавају бројне алге, сунђери, корали, пужеви, ракови и други морски организми.
Након разбијања стијена сложена и разноврсна заједница може бити замијењена огољеном подлогом, такозваним морским кршем или „пустињом“. На таквим мјестима често се повећава бројност морских јежева, чија испаша додатно успорава обнављање алги и других организама. Посљедице зато могу трајати деценијама, а трагови некадашњег излова могу остати видљиви и након више од 30 година.
Процјењује се да се за једну ресторанску порцију прстаца може уништити око 1 m² камените подлоге. Опоравак таквог подручја изузетно је спор, а потпуно враћање раније развијене заједнице није увијек извјесно. Због тога излов прстаца није само уклањање једне заштићене врсте, већ разарање дијела камените обале и губитак станишта за велики број других организама.
Прстаци су у Црној Гори законом заштићени, а њихов излов и продаја су забрањени. Заштићени су и Директивом Европске уније о стаништима као врста којој је потребна строга заштита. Због тога се не би смјели налазити у понуди ресторана, на пијацама нити у продаји.
Уколико примијетите излов или продају прстаца, обавијестите надлежну инспекцију и немојте их наручивати. Једина порција прстаца која не наноси штету мору јесте она која остане у стијени.
Извор: УЦГ
