Пише: Весна Парун
Маслине старе попут старих жена,
што стоје тако на вјетру и суши.
О маслине из библијских времена,
маслине с миром побожним у души!
Маслине, кћери мора погрбљене
сва патња људска слегла се у њима.
Оне су будне, израсле из стијене
колијевка сунцу, лежај вјетровима.
Маслине, сестре моје покрај мора,
нема весеља у данима вашим.
Потамњеле од сјетних разговора,
пуне сте смрти ко дједови наши.
Маслине, ви сте скамењени људи
и отврднуле жалости и бриге.
Из позлаћених уља ваших груди
точи се живот ко из древне књиге.
Извор: Феномени
