Четири уместо пет радних дана недељно? Тај експеримент траје већ у многим земљама, и сигурно има позитивне и негативне стране. ДЊ доноси неке од њих
Код четвородневне радне седмице постоје два главна модела. Код првог се 40 радних сати распореди на четири уместо на пет радних дана. Тако настају четири радна дана са по десет сати. Овај модел је уведен рецимо у Белгији.
Тамо запослени могу сами да одлуче да ли желе да посао обаве током четири радна дана или пет. Број радних сати остаје дакле исти.
Други модел има начело 100-80-100. Дакле 100 одсто посла у оквиру 80 одсто времена – за 100 одсто плате. Низ европских земаља је протеклих година увео четвородневну радну седмицу у оквиру својеврсног теста.
Исланд је између 2015. и 2019. године већ испробавао колико је ефикасна скраћена радна седмица, а да се притом не смањује плата радника.
И Шпанија је недавно увела „покусну фазу“ у малим и средњим предузећима. Тридесет одсто запослених тих фирми би требало да ради барем десет одсто мање радних сати – уз исту плату као до сада.
Француска планира да у државној управи уведе скраћену радну седмицу од 35 сати који би били распоређени на четири дана. Такви модели се тестирају широм света, рецимо на Новом Зеланду, у Јапану или САД.
Али, шта су предности, а шта мане четири радна дана?
ПРЕДНОСТИ:
Мање стреса уз исту продуктивност
На основу досадашњих пилот-пројеката назиру се итекако позитивни ефекти. У једној британској студији из ове године може се прочитати да су запослени били мање под стресом, односно да су били изложени мањем ризику од психичких обољења попут бурн-оута (сагоревања).
Током истраживања је уочен и пад нивоа забележених страхова, умора или проблема са спавањем. У истраживању је учествовало 61 предузеће с укупно близу три хиљаде запослених. Већина фирми је навела да трајно желе да пређу на четвородневну радну седмицу. Као главне разлоге за ту одлуку навели су поготово раст задовољства запосленика.
Радници ређе болесни
Истовремено су радници били ређе на боловању. Довољно времена за одмор у комбинацији с мањим оптерећењем, то су били разлози због којих су радници ређе оболевали, каже психолошкиња рада Хана Шаде из Лајбницовог института за истраживање у Дортмунду.
То је, додаје Шаде, важно и због одговора на питање како финансирати четвородневну радну седмицу. Каже, треба урачунати да ће фирме губити мање радних сати због боловања.
Више равноправности
Четвородневна радна седмица би могла да игра и важну улогу по питању равноправности. Психошкиња рада Шаде у разговору за ДЊ наглашава још један резултат студије проведене у Великој Британији. Наиме, показало се да се мушкарци са четири радна дана више посвећују породици, те више брину о деци или члановима породице којима треба нега.
Мањи проблем с мањком радне снаге
Бернд Фиценбергер, директор Института за тржиште рада, у четвородневној радној седмици види и начин борбе против несташице радне снаге. „Тај модел радна места чини атрактивним, тако се повећава број особа које конкуришу за неко радно место.“
Породице би, додаје он, могле лакше да уклопе пословне обвезе и обавезе по питању бриге о деци. То значи, додаје Фиценбергер, да би се жене брже враћале на тржиште рада након трудноће и то са пуним радним временом – сада у Немачкој, а и другде, оне често остају код куће барем годину дана.
Мање рада боље за климу?
Тешко је измерити има ли скраћивање радног времена конкретне последице на климу. Труст мозгова „Концепти нове економије“ на свом порталу пише да се уз четири радна дана смањује „потрошња енергије и ресурса“ – светло у канцеларији чешће је искључено, на посао се не путује пет него четири пута седмично.
НЕДОСТАЦИ:
Можда ипак више стреса?
Недостатак би могло бити „згушњавање“ радних процеса, напомиње економиста Бернд Фиценбергер. У оквиру краћег радног времена мора се обавити више посла, а то може резултовати и порастом стреса, каже он.
У оквиру четвородневне радне седмице у Белгији запослени и даље раде 40 сати, али у само четири дана. У Белгији би се могао и смањити број радних сати – али уз мању плату.
Продуктивност није увек лако измерити
Скепса по питању скраћеног радне недеље стиже из стручних кругова. По мишљењу Холгера Шефера из Института немачке привреде у Келну, још увек није јасно како се може прецизно мерити продуктивност. „Ми уопште не можемо једнозначно установити како се продуктивност развијала у фирмама“, каже он..
Модел би могао резултирати и порастом трошкова за фирме, додаје Фиценбергер. И то тамо „где смањено радно време или концентрација на четири дана не може адекватно бити надомештена порастом продуктивности.“
Бриге око конкурентности
У Немачкој се прије свих странка Либерали брину око конкурентности индустрије: „С обзиром на жесток мањак стручне радне снаге, неразумљив је предлог око четвородневне радне седмице“, казао је шеф посланичке групе Либерала Кристијан Дир. Скраћивање радног времена неће ојачати конкурентност Немачке, већ ће јој нашкодити, сматра он.
Судећи по мишљењу економисте Фиценбергера, евентуалне мањкавости модела могуће је надокнадити продуктивнијом организацијом радних процеса у фирмама, на пример уз помоћ техничких иновација. Већи проблем он види пак у томе како би се четвороднецна седмица могла применити у појединим специфичним браншама.
Не може се применити у свим браншама
„Изазовно ће бити у оним секторима у којима се у садашњем времену обавља конкретан посао, за муштерије или рецимо за људе које негујете“, објашњава Фиценбергер.
У сектору неге, у службама које се баве питањима безбедности или саобраћајним предузећима тешко је прећи на четири радна дана јер рецимо возач не може у том периоду да одвезе више тура. „Ако на исти начин желимо да уведемо круто правило које би важило за све бранше, то би могло негативно утицати на конкурентност.“
ЗАКЉУЧАК:
Нове перспективе за рад
По мишљењу психолошкиње рада Шаде, ова тема мора се посматрати на дужи рок. Зато што се, дугорочно гледајући, мањи број дана боловања позитивно одражава на привреду, каже она. А људи, баш као и предузећа, морају се најпре навићи на нови начин рада, додаје Шаде.
„Промене су увек и одређени ризик“, каже она. И додаје да ризик изазива страхове код људи. Но, бројке већ сад показују да више од четвртине испитаника једне немачке студије поздравља модел четвородневне радне седмице. За тај се модел посебно занимају запослени млађи од четрдесет година.
Сиља Томс
Извор: Дојче Веле
