Приче хрватског стрип аутора и писца Дарка Мацана, за свако од 21 столећа по једна, које је илустровао црногорски уметник Срђа Драговић, и комбинација романа и стрипа “попола” домаћих креативних снага, писца Уроша Петровића и илустратора Вукашина Гајића, однедавно голицају машту овдашњих тинејџера, захваљујући “Креативном центру” и “Лагуни” који су их недавно уврстили у своје каталоге.
Необична збирка прича Дарка Мацана (Загреб, 1966) – “Сутра: 21 прича за 21. век”, са илустрацијама Срђе Драговића (1990), познатог црногорског дизајнера и илустратора, објављена у издању “Креативног центра, првенствено је намењена тинејџерима, будући да су управо они јунаци ових прича, али ће неизбежно бити добродошла и у библиотекама љубитеља стрипа и научне фантастике свих узраста.
Аутор се очигледно поиграва са насловом књиге “21 лекција за 21. век” Јувала Ное Харарија из 2018, коју је у Србији објавила “Лагуна” годину дана касније, али уместо да читаоцу „држи лекцију“, он садашњицу и будућност коментарише стварањем могућих судбина различитих тинејџера.
Радња прича се одвија у будућности, ближој или даљој, и читаоци ће препознати многе тренутно актуелне друштвене појаве и проблеме: употребу вештачке интелигенције, утицај вештачке интелигенције на образовање, културу селебритија, пад природног прираштаја, питање живота у свемиру и ГМО прехрамбене индустрије. Ове појаве обликују животе јунака на фасцинантне начине, обрти су богати и довитљиво изведени, и Мацан користи наслеђе научнофантастичне књижевности по потреби, вешто и слободно.
Дистопијски сценарији се смењују великом брзином, док ликови подразумевано доспевају у узнемирујуће ситуације: дечак Миљенко зарађује за живот тако што га туђе породице унајмљују као идеално дете за празнике, новчанице васпитавају Марина како би их одговорније трошио, Божидар креира аватара који ће уместо њега слушати онлајн наставу, а Кристина, са свешћу пребаченом у тело мачке, лови јер мора да прехрани млађу браћу. Ликови живе под апсолутним приматом логике технофеудализма, у свету који почива на правилима брзине, ефикасности и исплативости – у свету који ће читаоцима бити непријатно познат.
Илустрације Срђе Драговића тумаче приче и додају им још један значењски слој, па ће се читалац наћи усред посебно узбудљивог дијалога писца и илустратора. Свакој причи припадају по једна илустрација и боја, чиме се симболичка димензија наглашава и продубљује. Драговић се, као и Мацан, иронијски односи према дизајну и изазовима будућности, те илустрације ефектношћу намерно подсећају на савремене плакате или значајне сцене из популарних стрипова.
„При читању Мацанових прича по глави ми се вртео израз ‘new normal’ у свој својој злослутности. Ове приче успевају да нас збуне, тргну и да нас натерају да упоредимо некадашње и тренутне визије будућности. Упечатљиве илустрације Срђе Драговића су ту да се над тим визијама замислимо, и истовремено допуштају да још више интерпретирамо“, наводи Маша Томановић, уредница књиге.
Динамична и упечатљива прича о даровитој београдској деци и њиховим родитељима – “Београдска манга”, произашла из маште Уроша Петровића (1967), “пола роман, пола стрип” осликан илустрацијама Вукашина Гајића (1970), стигла је “Лагуне”, након Петровићевог петокњижја “Загонетне приче”и седмокњижја “Бајке”, ако и низа других наслова.
„Београдска манга“, са “динамичном, брзом и ефектном нарацијом и напетим заплетом”, како је карактерише ауторка поговора Љиљана Пешикан-Љуштановић, помало је авантуристички роман са мноштвом загонетака о три најбоља друга који одрастају у граду и боре се са пубертетом, првим љубавима, очекивањима која им други намећу, својим жељама и свим мукама које сналазе сваког тинејџера. Успут оснивају тајно друштво у које приступ имају и девојчице, најбоља другарица им постаје једна сасвим необична, мистериозна бака са својим још необичнијим кућим љубимцем, решавају неке озбиљне проблеме који одрасли не знају како да реше и стрепе због велике и страшне тајне.
„Ако желите да упознате Београд упознајте његову децу, само она знају та зачудна места где се машта и стварност састају тајно и страсно. Највећа авантура у овој књизи нису јурњаве кроз град већ тренуци у којима схватате да град јури кроз своју малу и велику децу. У овој књизи Београд не стоји мирно, скаче, убрзава, мења углове као у манги – зато је ‘Београдска манга’. У једном тренутку док читаш књигу схватиш да си гледао Београд из премало углова а зато је овај град занимљив”, наводи Петровић.
Реалистично и духовито, не сасвим без елемената фантастике аутор приказује живот у доба нових облика комуникације показујући да генерације одрасле уз Винетуа и оне које одрастају уз интернет могу да се сусретну и уче једне од других. Делови романа који би читаоцима могли бити најзанимљивији, попут мистериозних сцена и напетих дијалога, пренети су у стрип. „Оно што је замислио Урош Петровић као писане карактере, лепо осмишљене је сада било неопходно превести у неке људе који имају лица, који имају одећу, костиме, фризуре, расположења, јављају се у различитим врстама карактера и тако даље. Ту је било по мени најинтересантније и можда највећа прилика за овакву врсту графичке интервенције”, објашњава Гајић.
Извор: Нови Магазин
