Пише: Милан Аранђеловић
Ове године, фестивал је потврдио репутацију једног од најзначајнијих окупљања љубитеља девете уметности у региону. У неформалној и пријатељској атмосфери града у Боки, посетиоци су имали прилику да се друже са славним цртачима и сценаристима.
На питорескним плочницима Херцег Новог одзвањали су кораци више од сто педесет уметника из шеснаест земаља као и великог броја љубитеља стрипова, који су били део 19. издања фестивала стрипа у овом месту. Свечано отварање започело је перформансом италијанских уметника Козима Миорелија и Стефана Бекинија, који су кроз визуелно-музички наступ уживо дигитално цртали и оживели причу о опсесивном лову на белог кита, показавши како и времешни стрип, сведок протеклог века, може да закорачи у будућност.
Као и Црна Гора! – нагласили су у обраћању на отварању организатори Небојша Мандић и Јован Суботић. Мандић је посебно истакао да ће Црна Гора ускоро постати део велике европске породице где се не познају границе „које су у деветој уметности стрипови већ укинули“. Њихови говори посвећени европским интеграцијама, деловали су готово страно гостима из Србије, који су на интернету, истовремено, могли да гледају како се полиција на улицама Новог Сада обрачунава с демонстрантима којима је помагао, како је то касније председник Републике споменуо на конференцији, „неки европски олош који је дошао да руши нашу земљу“. Италијански језик доминирао је на свечаном коктелу током отварања, а организаторима се на бини придружио и отправник послова у Делегацији Европске уније у Црној Гори, Рикардо Сери који је говорећи о снази уметности да руши границе, споменуо како на Балкану постоје кафићи који су названи по италијанским стрип јунацима као што су Загор или Алан Форд.
Фото: Вук Илић
После церемоније отварања на Белависти, посетиоци су могли да погледају изложбе радова дванаест специјалних гостију ХСФ-а, као и поставку посвећену Хугу Прату, док је Стеван Субић ексклузивно представио радове који су се први пут нашли пред публиком и које је пре тога видео само његов уредник.
Други дан манифестације започео је на Тргу Николе Ђурковића где су аутори цртали и потписивали своје радове. Највећу пажњу публике привукао је Едуардо Рисо код нас најпознатији по свом пројекту 100 метака. У реду који се створио испред њега људи су у рукама држали издања његових стрипова на разним језицима. Како је и сам председник организационог одбора фестивала стрипа у родној Аргентини, имао је много разумевања како за публику, тако и за медије, те на ово и на свако наредно потписивање стизао међу првима.
С друге стране, публици је било најтеже да дође до Марка Симпсона. За разлику од претходне године када је због екранизације њиховог великог стриповског хита Вештице био спречен да дође, популарни Џок је овог пута стигао, али испоставило се да му много више прија ноћна атмосфера града, него сунцем окупани плочници. Што није ништа чудно за уметника кога је прославио управо рад на Бетмену, витезу таме. Публици није олакшало ни то што је његова фотографија на промотивним материјалима приказивала мало свежију особу. Иако је овај фестивал најавио „дванаест величанствених“, у последњем тренутку отказали су Валерија Бурзо, најпознатија по сарадњи с Мајком Мињолом, једним од највећих аутора свих времена, као и Жан Шарл Пупар.
На месту некадашњег Лазаревог врта, међу стогодишњим стаблима магнолија и банана, црногорски и српски издавачи добили су прилику да представе своја издања. Међу младим надама, први пут на овом фестивалу нашла се и Сара Новаковић, која је промовисала свој првенац Утабаном стазом.
„ХСФ је мој омиљени фестивал и сан ми је био да учествујем у њему“, признала је за Радар. Иако је своју сурову причу о злостављању базирала на сопственим искуствима, каже да је све то доживела у далеко блажој мери. „Брутално је због тога што људи не причају о томе, али мислим да свака друга жена може да се поистовети са причом, па чак и сваки пети мушкарац је имао неку лошу ситуацију“, каже. „Покушавала сам да на неки најбаналнији начин прикажем субјективни осећај ситуација у којима се нађем као неко ко је у неком потенцијално токсичном односу. Главна тајна није ко је ту маскирани прогонитељ, већ шта је то што главна јунакиња крије, јер нам је јасно да постоји нека велика лоша ствар која се догодила која је њено масло.“
На њену причу наслања се и Алекса Гајић, српски стрип ветеран, који је на истом месту говорио о издању Ветрови зла, пројекту који је радио са Миланом Мишићем. Он је, како каже, „на фестивалу десети или једанаести, јубиларни пут“ и атмосферу описује као веома непретенциозну. Тврди да је на ХСФ пријатније него на великим фестивалима. „Ствар је врло проста“, објашњава за Радар. „Да ли причамо о земљи где живи осамдесет милиона становника и где постоји два милиона купаца или причамо о земљи која има пола милиона становника са четрдесет и два купца? Онда је некако и однос озбиљности сразмеран, што мени као аутору апсолутно прија. Да сам сада у Француској не бих давао овакву изјаву него бих седео и знојио бих се и цртао свој, вероватно, шездесет и други цртеж.“
У недељу, целокупни програм настављен је на популарном Шкверу, који је неформални центар и душа града и где је, поред већ устаљених радионица за најмлађе као и цртања за фанове и берзе стрипа, обележено сто година од рођења „словеначког Дизнија“ Микија Мунстера, а потом и представљена сценаристкиња Џоан Старер, чији стрип се налази на зидовима музеја „Смитсонијан“. Управо је њен супруг, мегазвезда Марвела и ДЦ Комикса Хари Рандолф, на Шкверу привукао највећу пажњу. Због свог динамичног стила инспирисан мангама и хип-хопом, али и раду на Нинџа корњачама које су објављене и на српском језику, био је најзанимљивији најмлађој публици.
ХСФ је у понедељак закорачио на песак и посветио свој програм најмлађима. Школски дан у плажном бару искоришћен је за изложбу радова насталих на радионицама цртања стрипа, као и на радионици израде маски где су, на концу догађаја, додељене награде најбољима. Исто место искоришћено је и за берзу стрипова, цртање за фанове и цртање на мајицама. У вечерњим сатима, италијански уметници Миорели и Бекини извели су „Moby Dick City Blues“ где су живо дигитално сликарство праћено музиком преточили у нарацију.
Финални дан деветнаестог Херцегновског стрип фестивала посвећен је целодневном цртању за фанове и цртању на мајицама, али овај пут се све одвијало на највећем катамарану у Црној Гори „Тахити“ док је возио учеснике фестивала до бајковитог полуострва Луштице. Кулминација манифестације се догодила на повратку када су, као део програма „Стрип у боци“, у море бачене стаклене флаше у којима су били каишеви стрипова које су уметници нацртали претходног дана на Ловћену.
ХСФ је показао да толико пажње посвећује и музичком програму. Сваке вечери посетиоци су уживали у бесплатним концертима, а отварање је обележио наступ Ида Престер и Лоллобригида, затим су уследили Артан Лили, Пипс, Чипс & Видеоклипс, Бока Ол Старс, док је фестивал затворила сплитска група ТБФ.
Фото: Вук Илић
Берза стрипа била је једина слаба тачка фестивала. Понуда је била прилично штура, махом сведена на популарнија и актуелнија издања која су доступна у готово свим стрипарницама и књижарама и баш доста манги. Такође, однос према припадницима седме силе био је праћен одређеним пропустима у организацији. Искуснији српски новинари одмах су „намирисали“ ситуацију и одустали, док су они други имали умањено задовољство праћења догађаја. Иако је атмосфера фестивала неформална, изостанак благовременог завршетка акредитација за све медије, као само један од превида, након две деценије организовања манифестације, не указује на опуштеност, већ на немар, чије последице првенствено осећају гости. Организатори не сносе никакву одговорност за локалне проблеме попут хроничног нестанка воде или слабијег протока интернета, али за све остало, апсолутно да.
Херцегновски стрип фестивал и ове године је потврдио репутацију једног од најзначајнијих окупљања љубитеља девете уметности у региону. У неформалној и пријатељској атмосфери града у Боки, посетиоци су имали прилику да се друже са славним цртачима и сценаристима, да присуствују промоцијама нових издања и да уживају у непосредним разговорима са ауторима, али и да се опуштају на плажи или у шетњама прелепим древним градом и да то све заврше музичким наступима популарних извођача. Фестивал је још једном показао да спој медитеранског амбијента и стрипа креира догађај који привлачи и публику и уметнике, те да са сваким новим издањем потврђује своје место на мапи најзанимљивијих стрип манифестација.
Извор: Радар
