Prepiske iz „Radara“ samo potvrđuju ono što se u Srbiji dugo vremena pretpostavljalo, a to je da je vrh vlasti direktno povezan sa organizovanim kriminalom. To će biti prva stvar koju ćemo rješavati, a to jeste ne borba, nego obračun sa organizovanim kriminalom i visokom korupcijom. To je jedna od ključnih poruka Ilije Srdanovića, nosioca Studentske liste na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, koji u razgovoru za Žurnal najavljuje zaokret ka politici međusobnog poštovanja između Srbije i Crne Gore, kao i saradnje i zajedničkih interesa dvije države. Srdanović govori i o očekivanoj izbornoj pobjedi, mogućnosti da režim Aleksandra Vučića odbije da prizna poraz, politički motivisanim hapšenjima, reformi pravosuđa i odlučnom obračunu sa organizovanim kriminalom, uključujući istragu navoda o povezanosti državnog vrha sa Šarićevim kriminalnim klanom.
Kakav izborni rezultat očekujete i ima li Studentska lista snage da odbrani pobjedu ukoliko Vučić, kako upozoravaju analitičari za britanski „Indipendent“, odbije da prizna poraz?
Očekujemo sigurnu pobedu, a to je moguće ako svi koji žele pravednu i dostojanstvenu Srbiju izađu i glasaju na ovim izborima. Očekujemo i pozivamo građane da izađu u najvećem mogućem broju i daju veći legitimitet budućem parlamentu. Imamo snage da branimo izbornu volju građana, a to ćemo raditi jakom kontrolom na sam dan izbora, transparentnim obaveštavanjem javnosti i pravnim sredstvima.
Uoči izbora svjedočimo hapšenjima i zastrašivanju građana. Da li je pojačana represija znak da je režim svjestan predstojećeg poraza?
Povodi i razlozi za hapšenja prilično su nejasni i sve ukazuje na to da je tvrdnja iz Vašeg pitanja osnovana. Režim je već duže vreme svestan da nema većinsku podršku građana, pa je celokupna kampanja bila usmerena na blaćenje protivnika na najgore moguće načine, a ovo je kulminacija svega toga. Mi još jednom pozivamo građane da što ranije izađu na birališta i hemijskom olovkom, mirno, na izborni dan pošalju ovaj režim u prošlost.
Medijska kampanja protiv Srdanovića – strategija zasipanja peskom
Vučićev režim pretvorio je pravosuđe u instrument političke moći. Kako namjeravate da ga oslobodite korupcije i političkog poslušništva?
Oslobađanje pravosuđa biće proces koji će se odvijati u više etapa. Za početak, režim preko policije više neće moći da opstruiše istrage, kao što je bio slučaj sa Generalštabom ili nadstrešnicom. Tužilaštvo za organizovani kriminal moći će da formira udarne grupe po potrebi i da na taj način efikasno istražuje krivična dela. Uvođenjem tužilačke policije trajno ćemo onemogućiti opstrukcije istraga i dati tužiocima alat za obračun sa kriminalom i korupcijom. Naposletku, uskoro nam predstoje izbori članova visokih saveta sudstva i tužilaštva, kao i vrhovnog tužioca, što znači da ćemo imati priliku da dugoročno oslobodimo ovu granu vlasti političkih pritisaka i korupcije.
Nove Skaj prepiske koje je objavio „Radar“ ukazuju na moguće veze Aleksandra Vučića i Šarićevog narko-kartela. Hoće li vaša vlast pokrenuti nezavisnu istragu ovih navoda?
Svakako da hoćemo. Kao što sam rekao, TOK će imati sve potrebne mehanizme, u vidu policajaca, finansijskih stručnjaka i svih drugih koji su mu potrebni da bi sproveo istragu. Prepiske iz „Radara“ samo potvrđuju ono što se u Srbiji dugo vremena pretpostavljalo, a to je da je vrh vlasti direktno povezan sa organizovanim kriminalom. To će biti prva stvar koju ćemo rešavati, a to jeste ne borba, nego obračun sa organizovanim kriminalom i visokom korupcijom.
Dosadašnja politika Beograda produbljivala je podjele među Srbima u Crnoj Gori. Kako namjeravate da promijenite takav odnos Srbije prema Crnoj Gori? Koliki je potencijal da Srbija i Crna Gora postanu dvije najbliže, bratske, nezavisne države?
Građani Srbije i Crne Gore imaju mnogo toga zajedničkog, od porodičnih veza i zajedničke istorije pa nadalje. Ekonomska i turistička razmena između Srbije i Crne Gore svedoče o dubokoj povezanosti ove dve države. Težićemo da vodimo racionalnu spoljnu politiku, zasnovanu na međusobnom poštovanju i saradnji tamo gde obe strane mogu imati koristi od toga. Tenzije koje se stvaraju između država često su bespotrebne i kreirane radi političke koristi nekog od režima. Takvu politiku treba prekinuti i okrenuti novi list, tako da više ne podižemo tenzije u međudržavnim odnosima, već da sarađujemo na što više zajedničkih projekata i u što više oblasti.
