Piše: Boško Jakšić
Uoči izbora 27. oktobra, centralna tema kampanje je pitanje odgovornosti premijera Benjamina Netanjahua (vidi sliku) za Hamasov masakr pre tri godine. Oko 70 odsto birača kaže da će ta tema uticati na njihovu odluku
Izraelski desničari na vlasti pokušavaju da uoči izbora 27. oktobra mobilišu birače narativom o globalnim antisemitskim zaverama, dok opozicija insistira da se utvrdi odgovornost premijera za događaje koji su prethodili Hamasovom masakru jevrejskih civila pre tri godine. Poslednja ispitivanja kažu da bi stranka Likud premijera Benjamina Netanjahua i njeni koalicioni partneri mogli da osvoje 55 mesta u parlamentu, a centrističkoj opoziciji koju predvodi stranka Jašar bivšeg načelnika Generalštaba Gadija Ejzenkota daje se 50 poslanika.
Iako Jašar vodi sa 23 mesta, a Likud po predviđanjima dobija 21 poslanika, ni jedan od dva bloka ne raspolaže sa 61 mandatom neophodnim za formiranje vlade. Duboko polarizovanoj zemlji preti ritualno ponavljanje sumnjivih dogovora i lomljivih savezništava koja nagoveštavaju nastavak perioda političke nestabilnosti.
Pitanje nacionalne bezbednosti ubedljivo dominira kampanjom u zemlji koja je formalno prošle jeseni sklopila primirje sa Palestincima u Gazi i Hezbolahom na jugu Libana, ali vojne operacije nisu prestale. Sa neizvesnošću se čeka rasplet rata protiv Irana u kome je Izrael bio partner SAD, ako ne i inicijator agresije.
ČOVEK SA POTERNICE
Izbori se doživljavaju kao referendum o bezbednosnim, vojnim i političkim promašajima koji okružuju tragediju 7. oktobra 2023. kada su teroristi islamističkog Hamasa u roku 15-30 minuta probili granične barijere “Jerihonskog zida” na više od stotinu mesta. Na jednom muzičkom festivalu i po okolnim kibucima ubili su više od 1.200 Jevreja i oteli njih oko 250.
Potpuno zatečena, izraelska armija pokušavala je da otera napadače i tako propustila da pomogne civilnim zajednicama kojima je zadužena da pruži zaštitu. Potpuni kolaps. Preživeli najsmrtonosnijeg dana u istoriji Izraela nadaju se da će dočekati da dugo odlagana pravda stigne premijera i druge funkcionere što su dopustili da ih Hamas zatekne bez odbrane.
Opozicija zahteva formiranje nezavisne državne komisije koja bi ispitala sve okolnosti. Netanjahu nudi političku komisiju koja bi ga oslobodila od odgovornosti. Prema istraživanju Kanala 12, oko 70 odsto birača kaže da će ta tema uticati na njihovu odluku.
Netanjahu brani svoje ratno liderstvo i fokusira se na dugoročnu strategiju protiv Irana i njegovih saveznika. Premijer sebe još jednom predstavlja kao mesijanskog spasioca Izraela i isključivog garanta bezbednosti zemlje kojoj prete palestinski Hamas, ajatolasi u Iranu, libanski Hezbolah i jemenski Huti – protiv kojih je otvorio frontove.
Netanjahu neprijatelje nalazi i u međunarodnoj zajednici. Najdesnija Vlada u istoriji Izraela nedavno je kao “antisemitsku” kritikovala odluku više evropskih zemalja, poput Velike Britanije i Francuske, da zbog represije nad Palestincima na Zapadnoj obali zavedu bojkot na proizvode koji se sa okupirane teritorije izvoze pod nalepnicom Made in Israel.
Sada je na red došla ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir i bivša Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj. Južnoafrička 85-godišnja sutkinja predsedavala je do kraja 2025. komisiji UN koja je zaključila da je Izrael ubijanjem 74.000 Palestinaca u Gazi počinio genocid.
Netanjahu, koga predsednik Turske naziva “Hitlerom našeg vremena”, dobio je priliku da sopstveni rejting pokuša da popravi obračunom sa “zaverama” iz sveta, posebno Međunarodnog krivičnog suda (MKK).
“Nobelov komitet za mir izgubio je svoj moralni kompas”, kaže Netanjahu. “Dodelio je svoje najviše odličje ekstremistkinji koja je svoju karijeru izgradila na izmišljanju i širenju krvavih kleveta protiv jedne i jedine jevrejske države.”
Ministarstvo inostranih poslova takođe je optužilo Pilajevu za “neumornu, politički motivisani demonizaciju Izraela”, a genocid u Gazi nazvalo “najvećom laži 21. veka”. “Jozef Gebels svakako aplaudira iz pakla.”
Donald Tramp, usamljeni strateški parter Izraela i njegov jedini vojni saveznik u napadima na Iran, izjavio je da je nagrada “zauvek diskreditovana”, dok je njegova administracija samo nekoliko sati posle objave norveškog Nobelovog komiteta uvela sankcije protiv MKK, čime je Vašington ponovo odabrao put kolizije sa Evropljanima.
Tramp je posebno ljut na MKK čijih je 125 članica istraživalo zločine američkih vojnika po Avganistanu. Sud je kasnije za Netanjahuom izdao poternicu zbog ratnih i zločina protiv čovečnosti tokom rata u Gazi. “Ili će MKK okončati sa svojim pretnjama, ili ćemo mi okončati MKK”, preti državni sekretar Marko Rubio.
“To je napad na vladavinu prava i na same temelje međunarodnog pravnog
poretka”, uzvratio je MKK čiji su tužioci i sudije i ranije dospeli na američku “crnu listu”. “Ne bi trebalo da bude kažnjavan iko ko služi stvari pravde.”
Kampanja izraelskih desničara uporno poriče genocid, pa i “prekomernu upotrebu sile”, čime je Netanjahu protiv Izraela okrenuo dobar deo sveta, izolovao državu koja se ponosno naziva jedinom demokratijom Bliskog istoka i proizveo globalni nalet antisemitizma.
NETANJAHUOV MIRAN SAN
“Gebels ne aplaudira iz pakla, već iz Izraela gde njegov ‘duh’ živi u paklu na zemlji koji je stvorio Izrael”, komentariše jedan čitalac liberalnog “Hareca” potvrđujući duboke podele izraelskog društva.
Aktuelnom kampanjom dominira pitanje odgovornosti za ono što se dogodilo 7. oktobra pre tri godine. Netanjahu je svestan da bi utvrđivanje bilo kakve njegove odgovornosti ugrozilo izborne šanse u društvu koje mu ne zaboravlja da je kao prioritet rata postavio “uništavanje” Hamasa, a ne oslobađanje talaca.
List “Izrael Hajom” objavio je dugačak intervju sa tadašnjim premijerovim vojnim sekretarom. General Avi Gil prekinuo je trogodišnje ćutanje i u triler ispovesti preneo mnoge detalja od trenutka kada je 7. oktobra u 6.29 probudio Netanjahua.
Gil, koji je po funkciji veza premijera i Ministarstva odbrane, unutrašnje i spoljne obaveštajne službe – Šin Bet, Mosad i drugih organizacija – otkriva da “cirkuliše suviše mnogo laži i poluistina”, te da su mnogi transkripti iz tog vremena falsifikovani kako bi se premijer prikazao kao jedini zvaničnik koji je racionalno funkcionisao.
Gil svedoči kako je Netanjahu znao za obaveštajnu procenu da su nacionalna bezbednost i operativna sposobnost ugroženi serijom masovnih protesta 2023. zbog njegove namere da Vrhovni sud stavi pod kontrolu izvršne vlasti. Već početkom godine počela su da stižu prva upozorenja. Amit Sar, šef vojne obaveštajne službe pisao je četiri pisma. U julu je načelnik Generalštaba Herci Halevi premijeru uputio pismo u kome stoji da je neprijatelj detektovao slabosti i da se kidaju veze koje okupljaju izraelsko društvo.
Šef službe Šin Bet Ronen Bar svedočio je da je u avgustu premijeru i šefu opozicije preneo saznanja da Hamas sprema “nešto veliko”, ali da se ne zna šta i kada. Netanjahu je samo odmahnuo rukom. Bio je uveren da svi preuveličavaju opasnost, da kuju zaveru protiv njega i da su vojska i službe deo te zavere.
Saopštava se dalje da su slična upozorenja stigla od predsednika Emirata, šeika Zajeda al-Nahajana i od šefa egipatske obaveštajne službe Abasa Kamela.
Premijer demantuje da su upozorenja stigla do njega. Odbio je sve predloge da se pokrene preventivna akcija u Gazi i protiv libanskih Hezbolaha, pa je tako kobno jutro 7. oktobra mirno sačekao u svojoj letnjoj rezidenciji u Cezariji.
Tokom te noći stizale su informacije o nekim pokretima u Gazi, ali sve je delovalo manje-više rutinski. Jedino je Bar, koji sat pre Hamasovog napada, na jug Izraela uputio tim “Tekila”, kontraterorističku jedinicu za brzo uzvraćanje. Probudio je generala i Gila, ali niko nije remetio Netanjahuov san.
U ZNAKU 7. OKTOBRA 2023.
Kada je premijer oko 8.30 stigao u vojni štab Kirja u Tel Avivu, haos je bio opšti. Netanjahu je odmah počeo da gradi svoj alibi. Odgovornost je prebacio na armiju i službe iako su ostavke podneli načelnik Generalštaba, šef vojne obaveštajne službe, komandanti južne komande, specijalne jedinice 8200, divizije Gaza i više visokih službenika Šin Beta. Netanjahu je ćutao. Otpustio je ministra odbrane Joava Galanta i Ronena Bara.
Premijer je u nedeljama posle maskara pokušavao da predstavi da je on samo odobravao odluke koje je donosio bezbednosni establišment. Kako bi se distancirao od 7. oktobra, optužio je šefove službi za “izdaju”. Oni ga podsećaju da je sve bilo njegova politika, a da su je oni samo sprovodili. Bar podnosi tužbu protiv Netanjahua.
“Izraelsko društvo ne može da počne da se leči sve dok politički ešalon koji je upravljao zemljom u mesecima pre i tokom tog dana ne prizna svoju odgovornost i povuče se”, jedna je od poruka sa nedavnog “Marša stida” iza koga stoji organizacija civilnog društva “Oktobarski savet”.
Nezavisne istrage i dalje nema, moguće da je nikada i neće biti, ali to nije jedini problem sa kojim se suočava premijer sa najdužim stažom u istoriji Izraela. Birači su veoma zabrinuti produženim vojnim operacijama, suočavanjem sa diplomatskim pritiscima Vašingtona zbog Gaze i juga Libana, ali i međunarodnom izolacijom zbog humanitarnih i geopolitičkih promašaja u ratovima koje Netanjahu koristi kako bi obezbedio status spasioca nacije.
Rat je usporio ekonomiju i podigao troškove života i inflaciju uzrokujući eroziju srednje klase, pa birači pažljivo prate kako stranke planiraju posleratnu rehabilitaciju, nacionalni budžet i pritisak poreza zbog troškova odbrane.
Vojni konflikti su u vrh debate izbacili i veoma polarizovano pitanje da li studentima ješiva, verskih škola za pripadnike zajednice ultra ortodoksnih Jevreja, treba ukinuti privilegiju da ne budu regrutovani za služenje armijskog roka.
Sekularne i partije sa centra levice traže jednakost raspodele tereta nacionalne odbrane uz argument da produžena bezbednosna kriza zahteva angažman svih društvenih grupa. Stranke ultra ortodoksnih, koje u koaliciji sa Likudom imaju veliki ucenjivački potencijal, oštro su protiv da se remeti religiozni način života zajednice Haredija.
U fokus kampanje vratilo se i pitanje sporne Netanjahuove reforme pravosuđa koje je bilo potisnuto ratom u Gazi. Kritičari premijera optužuju da pokušajem kontrole nad Vrhovnim sudom pokazuje diktatorske ambicije. Desničari pokušavaju da spreče “zaveru levice” i “duboke države” u vreme kada je Netanjahu suočen sa tri sudska procesa u kojima je optužen za korupciju i izigravanje javnog poverenja. Uzalud Tramp od izraelskog predsednika Isaka Hercoga traži da ga pomiluje.
Otvorena je i debata da li partije koje zastupaju dva miliona izraelskih Arapa treba da budu legitimni partneri u vladajućoj koaliciji. Desnica je protiv, a opozicioni blok u formalnom savezništvu sa arapskim strankama vidi šansu da Netanjahuov Likud konačno skine sa vlasti.
Kandidate za 120 mesta u Knesetu podnelo je 38 partija, ali predviđa se da će samo 13 preći cenzus od 3,25 odsto. Kakva je politička fragmentacija Izraela potvrđuje i lista Šma Naftali Goldmana – lidera i jedinog člana ove partije.
Sve je ipak u znaku 7. oktobra 2023. Izrael je žalio, a zvanični gosti na Maunt Herclu mogli su da slave što su, bez izvinjenja, odgovornosti i istrage, na vlasti i tri godine posle debakla. “Sama činjenica da su još tu je bedž sramote istorijskih razmera za izraelsko društvo”, napisao je komentator “Hareca”. Mnogi očekuju da se na izborima to ispravi.
Izvor: Vreme
