Преписке из „Радара“ само потврђују оно што се у Србији дуго времена претпостављало, а то је да је врх власти директно повезан са организованим криминалом. То ће бити прва ствар коју ћемо рјешавати, а то јесте не борба, него обрачун са организованим криминалом и високом корупцијом. То је једна од кључних порука Илије Срдановића, носиоца Студентске листе на предстојећим парламентарним изборима у Србији, који у разговору за Журнал најављује заокрет ка политици међусобног поштовања између Србије и Црне Горе, као и сарадње и заједничких интереса двије државе. Срдановић говори и о очекиваној изборној побједи, могућности да режим Александра Вучића одбије да призна пораз, политички мотивисаним хапшењима, реформи правосуђа и одлучном обрачуну са организованим криминалом, укључујући истрагу навода о повезаности државног врха са Шарићевим криминалним кланом.
Какав изборни резултат очекујете и има ли Студентска листа снаге да одбрани побједу уколико Вучић, како упозоравају аналитичари за британски „Индипендент“, одбије да призна пораз?
Очекујемо сигурну победу, а то је могуће ако сви који желе праведну и достојанствену Србију изађу и гласају на овим изборима. Очекујемо и позивамо грађане да изађу у највећем могућем броју и дају већи легитимитет будућем парламенту. Имамо снаге да бранимо изборну вољу грађана, а то ћемо радити јаком контролом на сам дан избора, транспарентним обавештавањем јавности и правним средствима.
Уочи избора свједочимо хапшењима и застрашивању грађана. Да ли је појачана репресија знак да је режим свјестан предстојећег пораза?
Поводи и разлози за хапшења прилично су нејасни и све указује на то да је тврдња из Вашег питања основана. Режим је већ дуже време свестан да нема већинску подршку грађана, па је целокупна кампања била усмерена на блаћење противника на најгоре могуће начине, а ово је кулминација свега тога. Ми још једном позивамо грађане да што раније изађу на биралишта и хемијском оловком, мирно, на изборни дан пошаљу овај режим у прошлост.
Медијска кампања против Срдановића – стратегија засипања песком
Вучићев режим претворио је правосуђе у инструмент политичке моћи. Како намјеравате да га ослободите корупције и политичког послушништва?
Ослобађање правосуђа биће процес који ће се одвијати у више етапа. За почетак, режим преко полиције више неће моћи да опструише истраге, као што је био случај са Генералштабом или надстрешницом. Тужилаштво за организовани криминал моћи ће да формира ударне групе по потреби и да на тај начин ефикасно истражује кривична дела. Увођењем тужилачке полиције трајно ћемо онемогућити опструкције истрага и дати тужиоцима алат за обрачун са криминалом и корупцијом. Напослетку, ускоро нам предстоје избори чланова високих савета судства и тужилаштва, као и врховног тужиоца, што значи да ћемо имати прилику да дугорочно ослободимо ову грану власти политичких притисака и корупције.
Нове Скај преписке које је објавио „Радар“ указују на могуће везе Александра Вучића и Шарићевог нарко-картела. Хоће ли ваша власт покренути независну истрагу ових навода?
Свакако да хоћемо. Као што сам рекао, ТОК ће имати све потребне механизме, у виду полицајаца, финансијских стручњака и свих других који су му потребни да би спровео истрагу. Преписке из „Радара“ само потврђују оно што се у Србији дуго времена претпостављало, а то је да је врх власти директно повезан са организованим криминалом. То ће бити прва ствар коју ћемо решавати, а то јесте не борба, него обрачун са организованим криминалом и високом корупцијом.
Досадашња политика Београда продубљивала је подјеле међу Србима у Црној Гори. Како намјеравате да промијените такав однос Србије према Црној Гори? Колики је потенцијал да Србија и Црна Гора постану двије најближе, братске, независне државе?
Грађани Србије и Црне Горе имају много тога заједничког, од породичних веза и заједничке историје па надаље. Економска и туристичка размена између Србије и Црне Горе сведоче о дубокој повезаности ове две државе. Тежићемо да водимо рационалну спољну политику, засновану на међусобном поштовању и сарадњи тамо где обе стране могу имати користи од тога. Тензије које се стварају између држава често су беспотребне и креиране ради политичке користи неког од режима. Такву политику треба прекинути и окренути нови лист, тако да више не подижемо тензије у међудржавним односима, већ да сарађујемо на што више заједничких пројеката и у што више области.
