Preveo: Vladimir Kolarić
***
gena je otišao u rat
a nataša je umrla
takav transcendentni kraj
mog pokolenja
onih kojima još nije ni četrdeset
tako romantičan kraj
[među sivim kućama]
baš tužan
daleko od bilo kakvih
moskovskih problema
***
Vladimir Kolarić: Od Vavilona do nebeskog Jerusalima – Mige i album „Teozis“
čini mi se da oko nas
dešava mnogo
ne posebno važnih
ali čudesnih događaja
mada naravno nekome
oni mogu biti važni
privatan život je uvek
veoma važan
imam prijatelja
sa kojim sam išao u školu
zatim i na fakultet
često smo zajedno šetali
a onda smo se razišli
prestali da komuniciramo
posle nekog vremena
prijatelj se oženio
a nedavno sam saznao
da mu je žena teško bolesna
da ima rak
i da se nalazi
u veoma teškom
kritičnom stanju
i da joj je neophodna pomoć
posle nekoliko dana
saznao sam da je moj prijatelj
potpisao ugovor da vojskom
[i otišao u svo]
da bi platio lečenje
svoje žene
obavljena je operacija
nekoliko puta su išli u moskvu
ali [bolest se pokazala jačom
i] nedavno je umrla
kada sam saznao
da je moj prijatelj
otišao da ratuje
kako bi spasao ženu
pomislio sam
da je to bio veoma čist
herojski iskren čin
kada se radi spasenja
voljene osobe
rizikuje život
baca u vrtlog rata
zato što ne može svako
to da uradi
[ne može svako da rizikuje]
ali to što je neko kadar da uradi
tako nešto
budi optimizam
makar i pomalo tragičan
ali veoma važan ljudski optimizam
koji sada nedostaje
***
Vladimir Kolarić: Poj crnog sina – Dva albuma Božidara Kokota Boxidara
naravno
sentimentalnost je užasna
ali ona može
da učini
i neke
veoma važne
[psihološki važne] stvari
nedavno sam
čitao komentare
i tamo su mnogi
saosećali sa nekim
kada sam napisao
da su mene bombardovali
treba li uopšte reći
da su odmah počeli da me vređaju
a potom čak i da mi se smeju
iznenađeni
zašto ne saosećam
sa nekim kog nikad nisu bombardovali
i ko je za to vreme živeo u španiji
sunčajući se na plaži
[i uopšte uživajući u životu]
dok je moja majka
ležala ispod stola
na podu
za vreme strašnog bombardovanja
koje je trajalo celu noć
naravno da sam pomislio
kako su ti ljudi odvratni
i koliki su licemeri
i znao sam
da nikada više
neću komunicirati sa njima
[i nikada ih neću videti]
ali ukus je naravno
ostao [u meni zauvek]
i pored toga veliki oprez
prema tome što
[kod takvih ljudi]
izaziva sentimentalnost
Igor Bobirjev je pesnik i prozni pisac iz Donjecka.
