Православни публициста Димитрије Марковић у некадашњем хиландарском метоху у Бугарској пронашао је реликвијер за који сматра да чува прст српског светитеља
Православни публициста Димитрије Марковић, који је, подсетимо, пре неколико месеци за „Политику” открио да је у некадашњем хиландарском метоху у Бугарској пронашао реликвијер за који сматра да чува прст Светог Саве, а у разговору са игуманом Хиландара, архимандритом Методијем, покренуо је недавно питање наставка овог истраживања. Његов циљ је да утврди да ли је то уистину део моштију највећег српског светитеља и то онај који недостаје на левој руци Светог Саве, спасеној од турског спаљивања свечевих моштију, која се чува у манастиру Милешева.
Вођен истраживачким радом бугарске научнице проф. др Аксиније Џурове, у коме специјализанткиња Универзитета у Београду и Вишег института за социјалне науке при Сорбони тврди да се у Самокову налази мали прст првог српског просветитеља, Марковић је посетио тамошњи манастир Покрова Пресвете Богородице. У њему је пронашао реликвијер у коме се налазе делови моштију два светитеља и изнад сваког ликови светаца са именима.
Марковић истиче да га је, у току једномесечног боравка у Хиландару, архимандрит Методије позвао на разговор поводом његове књиге о псеудоисторији и неопаганизму, па је искористио прилику да са игуманом поразговара и о могућности утврђивања порекла прста који се налази у бугарском манастиру. Истиче да је код себе имао и фотокопију текста из „Политике” о Савином прсту, па је и тај чланак дао старешини Хиландара.
– Отац Методије је, наравно, показао интересовање за истраживање да ли траг води ка недостајућем делу моштију Светог Саве и тражио да му пошаљем све информације које имам о томе. Предочено ми је да ће наставак истраживања преузети они, у име Хиландара, јер ја као појединац не могу да тражим, на пример, увид у документа Самоковског манастира где се налази прст са реликвијаром, а они то могу. Штавише, тај реликвијар и јесте однет из Хиландара, тако да они теоретски могу да траже и његов повраћај – напомиње Марковић за наш лист.
Подсетимо, у научном раду „Мошти Светог Саве Српског у девичанским метоху”, професорка Џурова тврди да је у самоковски манастир прст у реликвијару, изнад кога су слика и име свеца из династије Немањићa, донео хиландарски јеромонах Серафим 1839. године. У манастиру Покрова Пресвете Богородице је, пише она, „12. јануара 1906. године преминуо хиландарски јеромонах Серафим. Пре своје смрти, немоћан због своје библијске старости од преко сто година, диктирао је свој духовни тестамент. У њему је монахињи Теоктисти оставио своју личну библиотеку и реликвијар који је донео 1839. године из Хиландара, у коме се налазе делови моштију Светог Пантелејмона и Светог Саве Српског”.
– Аксинија Џурова је дописни члан Бугарске академије наука и инострани члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Универзитета у Софији, директорка Центра за словенско-византијска проучавања „Проф. Иван Дуйчев” на овом универзитету, као и носилац почасног доктората Универзитета у Токију. У њену област рада спадају словенска филологија, историја уметности и византологија. Сходно наведеном мала је вероватноћа да би један овако угледан научник погрешио у тврдњи да се недостајуће мошти Светог Саве налазе у бугарском манастиру. Надам се да ће представници Хиландара покренути испитивање, да ће оно потврдити моје мишљење и Србији вратити драгоцене мошти нашег светитеља и првог просветитеља – истакао је Марковић.
„ У Бугарској је Свети Сава био веома поштован, нарочито после свога престављења у Трнову, што се види из упорног одбијања цара Асена да допусти пренос његових светих моштију из Трнова у Србију”, написао је својевремено Свети Јустин Ћелијски у житију Светог Саве. Иза ових речи могао би и да се крије одговор на питање како је и зашто део моштију нашег свеца вековима тајновито чуван у бугарском манастиру.
Марковић каже да би, иако се у Хиландару осећа невидљиво присуство Светог Саве, повратак његових моштију био веома важан догађај не само за наш манастир него и за целу Свету Гору, узмемо ли у обзир поштовање које се тамо према њему гаји.
– Коначно, залагање за повратак моштију српског светитеља је и наша дужност и обратно, наша незаинтересованост била би израз незахвалности. Надам се да ће хиландарска и светогорска звона зазвонити на весеље – закључио је Димитрије Марковић.
Марковић је архимандрита Методија срео недавно у Дому културе у Прибоју, у коме су били организовани „Дани Хиландара”. Методије му је, како нам је пренео, рекао да је у манастиру Милешева добио честицу моштију Светог Саве, коју ће понети на Свету Гору.
Драгана Јокић Стаменковић
Извор: Политика
