Прексиноћ је РТЦГ емитовала филм Живка Николића ”Лепота порока”. Сто пута сам га гледао, али никад до сада нијесам обратио пажњу на једну јаку социо-политичку поруку која долази из првог дијела филма. Ваљда ми је, као млађем човјеку, позорност привлачила драма и еротика завршнице овог ремек-дјела. Међутим, најновији догађаји у Црној Гори су ми дали надахнуће да ”новим очима” гледам на поруке са почетка ”Лепоте порока”. Да видим јасно пророштво редитеља Живка Николића, у погледу политичких догађаја који ће услиједити потом.
Менталитет Црногорца ( Мима Караџић ) спреман је да ирационално трпи најподлије иживљавање ”кума Жоржа” ( Петар Божовић ) и да га цијелим током радње доживљава као своју највећу добробит, – остајући слијеп за муку и невољу коју му кум сервира.
Свадба која сатима чека да кум дође – док се кум проводи и малтретира сељане. Потом слијепо вјеровање у Жоржова обећања о благостању које ће да им донесе радни ангажман код њега. Пристајање на кумовљеве планове иако је од прве вечери ( од самог доласка брачног пара са села ) било видљиво да их вишеструки кум ниподаштава. Физички обрачун са првим који је ( туча у солани ) нешто проговорио против кума Жоржа. И оно најбоље: кум свјесно оставља главног јунака без посла, како би могао лакше њиме да манипулише, и вјешто доводи невољника у ситуацију да му се правда: ”Куме ако си што говорио против самоуправљања”… ”Не знам куме ни шта је то…знам само да сам радио за тројицу”…
Дакле, наше карактерне црте, бриљантно описане у овим сценама Николићевог остварења нијесу ни могле ”родити” боље околности од слијепе послушности тридесетогодишњем режиму кума Жоржа, и од жалосне наивности да се тај исти режим брани – када га неко ( ико ) нападне или осуди – ако треба и до спремности на крајњу агресију према критичару. Гледајући лик који тумачи М. Караџић, схватио сам зашто су ми ново-комите траги-комичне, и зашто су се онолике гуме натрпале баш на улаз у најсветији црногорски град. Да би се, по цијену сопствене срамоте, одбранили лик и дјело ”кума Жоржа”. Онога, који је, давно на почетку филма, обећао како ће нас ”све удомити, преселити и запослити… једном ријечју – усрећити”…
Милија Тодоровић