Pravoslavni publicista Dimitrije Marković u nekadašnjem hilandarskom metohu u Bugarskoj pronašao je relikvijer za koji smatra da čuva prst srpskog svetitelja
Pravoslavni publicista Dimitrije Marković, koji je, podsetimo, pre nekoliko meseci za „Politiku” otkrio da je u nekadašnjem hilandarskom metohu u Bugarskoj pronašao relikvijer za koji smatra da čuva prst Svetog Save, a u razgovoru sa igumanom Hilandara, arhimandritom Metodijem, pokrenuo je nedavno pitanje nastavka ovog istraživanja. Njegov cilj je da utvrdi da li je to uistinu deo moštiju najvećeg srpskog svetitelja i to onaj koji nedostaje na levoj ruci Svetog Save, spasenoj od turskog spaljivanja svečevih moštiju, koja se čuva u manastiru Mileševa.
Vođen istraživačkim radom bugarske naučnice prof. dr Aksinije Džurove, u kome specijalizantkinja Univerziteta u Beogradu i Višeg instituta za socijalne nauke pri Sorboni tvrdi da se u Samokovu nalazi mali prst prvog srpskog prosvetitelja, Marković je posetio tamošnji manastir Pokrova Presvete Bogorodice. U njemu je pronašao relikvijer u kome se nalaze delovi moštiju dva svetitelja i iznad svakog likovi svetaca sa imenima.
Marković ističe da ga je, u toku jednomesečnog boravka u Hilandaru, arhimandrit Metodije pozvao na razgovor povodom njegove knjige o pseudoistoriji i neopaganizmu, pa je iskoristio priliku da sa igumanom porazgovara i o mogućnosti utvrđivanja porekla prsta koji se nalazi u bugarskom manastiru. Ističe da je kod sebe imao i fotokopiju teksta iz „Politike” o Savinom prstu, pa je i taj članak dao starešini Hilandara.
– Otac Metodije je, naravno, pokazao interesovanje za istraživanje da li trag vodi ka nedostajućem delu moštiju Svetog Save i tražio da mu pošaljem sve informacije koje imam o tome. Predočeno mi je da će nastavak istraživanja preuzeti oni, u ime Hilandara, jer ja kao pojedinac ne mogu da tražim, na primer, uvid u dokumenta Samokovskog manastira gde se nalazi prst sa relikvijarom, a oni to mogu. Štaviše, taj relikvijar i jeste odnet iz Hilandara, tako da oni teoretski mogu da traže i njegov povraćaj – napominje Marković za naš list.
Podsetimo, u naučnom radu „Mošti Svetog Save Srpskog u devičanskim metohu”, profesorka Džurova tvrdi da je u samokovski manastir prst u relikvijaru, iznad koga su slika i ime sveca iz dinastije Nemanjića, doneo hilandarski jeromonah Serafim 1839. godine. U manastiru Pokrova Presvete Bogorodice je, piše ona, „12. januara 1906. godine preminuo hilandarski jeromonah Serafim. Pre svoje smrti, nemoćan zbog svoje biblijske starosti od preko sto godina, diktirao je svoj duhovni testament. U njemu je monahinji Teoktisti ostavio svoju ličnu biblioteku i relikvijar koji je doneo 1839. godine iz Hilandara, u kome se nalaze delovi moštiju Svetog Pantelejmona i Svetog Save Srpskog”.
– Aksinija Džurova je dopisni član Bugarske akademije nauka i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Univerziteta u Sofiji, direktorka Centra za slovensko-vizantijska proučavanja „Prof. Ivan Duйčev” na ovom univerzitetu, kao i nosilac počasnog doktorata Univerziteta u Tokiju. U njenu oblast rada spadaju slovenska filologija, istorija umetnosti i vizantologija. Shodno navedenom mala je verovatnoća da bi jedan ovako ugledan naučnik pogrešio u tvrdnji da se nedostajuće mošti Svetog Save nalaze u bugarskom manastiru. Nadam se da će predstavnici Hilandara pokrenuti ispitivanje, da će ono potvrditi moje mišljenje i Srbiji vratiti dragocene mošti našeg svetitelja i prvog prosvetitelja – istakao je Marković.
„ U Bugarskoj je Sveti Sava bio veoma poštovan, naročito posle svoga prestavljenja u Trnovu, što se vidi iz upornog odbijanja cara Asena da dopusti prenos njegovih svetih moštiju iz Trnova u Srbiju”, napisao je svojevremeno Sveti Justin Ćelijski u žitiju Svetog Save. Iza ovih reči mogao bi i da se krije odgovor na pitanje kako je i zašto deo moštiju našeg sveca vekovima tajnovito čuvan u bugarskom manastiru.
Marković kaže da bi, iako se u Hilandaru oseća nevidljivo prisustvo Svetog Save, povratak njegovih moštiju bio veoma važan događaj ne samo za naš manastir nego i za celu Svetu Goru, uzmemo li u obzir poštovanje koje se tamo prema njemu gaji.
– Konačno, zalaganje za povratak moštiju srpskog svetitelja je i naša dužnost i obratno, naša nezainteresovanost bila bi izraz nezahvalnosti. Nadam se da će hilandarska i svetogorska zvona zazvoniti na veselje – zaključio je Dimitrije Marković.
Marković je arhimandrita Metodija sreo nedavno u Domu kulture u Priboju, u kome su bili organizovani „Dani Hilandara”. Metodije mu je, kako nam je preneo, rekao da je u manastiru Mileševa dobio česticu moštiju Svetog Save, koju će poneti na Svetu Goru.
Dragana Jokić Stamenković
Izvor: Politika
