Пише: Хавијер Блас
Превод: М. М. Милојевић
Цене сирове нафте ће се кретати наниже све док не дође до снажног кретања у супротном правцу
Када опклада пође по злу, инвеститори су често склони да држе уза себе оно што су купили, убеђујући се да је краткорочна трговина одувек требало да буде дугорочна позиција. Самозаваравање је најлакше на тржишту берзанских роба: циклична природа ове трговине значи да ће, неизбежно, оно што је горња цена касније постати доња и обратно. Потребно је само стрпљење – и јак стомак да се истрпе губици док год је то потребно.
Како су референтне цене нафте опале отприлике једну петину током последње две године, оптимистични инвеститори, у нужди, чекају. Интернет мима ‘Остајемо оптимисти’[1] чак је постала вирална на друштвеним мрежама, насупрот чињеници да скоро свака банка са Волстрита остаје песимистична када је посреди кретање цена сирове нафте током 2026. године. Колико то нешто значи, и ја сам исто тако песимиста када је у питању краткорочно кретање цена. Али то не значи да се цене нафте – и вредносних папира повезаних са тржиштем енергената – неће опоравити.
Али ал-Наими, који је био саудијски министар за нафту током више од двадесет година, једном је сумирао свој радни век као кретање дуж тобогана цена. ‘Током мојих седам деценија у овој индустрији, посведочио сам цене нафте од испод два долара по барелу као и за сто четрдесет седам долара по барелу, као и много мушичавости између ових крајности’, рекао је 2016. године уочи свог пензионисања. Његова мудрост и данас је релевантна.
Тржиште нафтом је по својој природи циклично, и неки оптимисти чувају своје инвестиције без обзира што на њима губе надајући се будућем опоравку.
Али чекање на опоравак захтева много стрпљења и носи са собом доста опортуних губитака. То је посебно тачно за све оне који су нафту купили по цени од преко сто долара по барелу, узимајући у обзир да цена сирове нафте сада лебди око нивоа од шездесет пет долара. Чак је горе када су посреди акције компанија; малим и средњим нафтним компанијама трговано је по неодрживим коефицијентима током 2022. и 2023. године, а вредност многих акција од тада је пала за између 20 и 50 одсто.
Опоравак после таквог пада неће бити лак. Последњи велики пад је илустративан показатељ какво пространство стоји пред оптимистима: цена сирове нафте типа Брент пала је испод троцифрене бројке 9. септембра 2014. године и није се повратила до тог нивоа све до 28. фебруара 2022. године. То је било дугих – и скупих – седам година, пет месеци и деветнаест дана пре него што су оптимисти могли да прокламују своју победу.
Хавијер Блас: За нафту, ово није понављање 1973. године – али опет би могло бити незгодно
Могуће је осликати умерено оптимистичну слику за продавце сирове нафте, већ негде за 2012. годину и још више за 2028-2029. годину, и то на основу два главна чиниоца. Прво, упркос успорењу, тренутни раст потражње нафте на светском тржишту и даље је једар, и није се много удаљио од двадесетогодишњег просека од око 1,1 милион барела дневно. Друго, преовлађујуће ниске цене ће ослабити инвестиције и стога будућу производњу земаља ОПЕК-а Плус. Америчка индустрија уљаних шкриљаца већ наговештава заравњење графика који приказује њену производњу; највећи амерички произвођач нафте из уљаних шкриљаца Дајамондбек Енерџи Интернешенел навео је раније ове недеље да се америчка производња нафте ‘неизбежно’ суочава са падом након што су компаније срезале број бушотина.
Прогнозери понуде и потражње нафте за 2026. и 2027. годину сугеришу да су последњих недеља бројачи барела почели да умањују своје процене глобалне производње за период након две године. То је важан знак да ће наступити прекретна тачка. Додатно, пошто су земље ОПЕК-а Плус повећале производњу, оно што преостаје од упражњених производних капацитета се сужава, и уобичајено води расту цена. На крају, ускладиштене количине сирове нафте су биле на ниском нивоу пре него што су додатне, повећане количине пристигле на тржиште, што је ограничило могућности складиштења.
Додајмо оптимистичком сценарију и друге потенцијалне непознате – ураган који оштећује америчке производне капацитете у Мексичком заливу, хладну зиму која увећава потражњу или чак рат који избија у некој држави произвођачу нафте. Поврх свега тога, ту је и Доналд Трамп: све што стоји као препрека између нафтног тржишта које гледа како да се позабави са знатним вишком и оног које се тешко носи са дефицитом јесте жестока председникова обзнана на друштвеним мрежама да ће увести праве нафтне санкције против Ирана и Русије. Стога, оптимисти би могли бити у праву уколико Бела кућа мало погура ствари. Нажалост по њих, Трамп је јасно назначио да му се не допадају високе цене нафте, чак иако је у среду увео додатно царињење извоза индијске робе у САД по стопи од 25 одсто као казну што Индија и даље купује руску нафту.
Ипак, када се све ово узме у обзир, опклада да ће се нафтом трговати по вишим ценама за осамнаест до двадесет четири месеца – рецимо на нивоу преко 75-80 долара по барелу – има солидне изгледе. Да ли би могла да скочи и на сто долара по барелу? Мало вероватно. А шта када су посреди рекордне цене од преко 150 долара по барелу? Никада не реците никад – али ипак не.
Међутим, овде постоје неке забрињавајуће зачкољице: неки покретачи оптимистичног сценарија захтевају као почетни ниво још ниже цене нафте. Како би се посведочио крај раста или чак пад производње држава које нису чланице ОПЕК Плус потребно је да ова индустрија прође кроз болни период ниских цена од око 50 до 60 долара, које би увериле сваки борд директора да среже инвестиције. Како би картел исцрпео своје тренутно неискоришћене производне капацитете ОПЕК Плус прво мора да црпи више, што би водило ка нижим ценама. Укратко: да би средњорочно неко био оптимистичан краткорочно мора бити песимистичан.
Постоје и друге препреке. Потражња за нафтом и даље је стамена, али је стопа раста на структуралној силазној путањи због структурних промена кинеске економије, уз долазак на улице енергетски ефикаснијих аутомобила на деривате нафте и електрична возила. Што се дуже чека на појаву оптимистичног дела циклуса то је већи ризик да раст потражње неће бити довољан да обезбеди одговарајући раст цена. Производња држава које нису чланице ОПЕК-а Плус може такође да изненади растом, посебно изван америчке индустрије црпљења нафтних шкриљаца. Пројекти у Гвајани, Бразилу, Канади, Уганди, Норвешкој и Кини додаће нове бареле током наредних неколико година, без обзира како се цене буду кретале. Раст производње у државама изван ОПЕК-а Плус може бити спор, али неће доживети слом.
Дакле, иако се може бити ентузијастичан око изгледа виших цена нафте за неколико година, узимање дуге позиције у фјучерсу нафте типа Брент за децембар 2027. (што је једна од популарнијих берзанских опклада трговаца нафтом) захтева озбиљну истрајност да се истрпи књижење могућих губитака у међувремену. За сада, све указује на ниже цене у наредних неколико месеци, посебно након што сезонски пораст тражње током лета на Северној хемисфери опадне. Током времена, садашње ниске цене ће створити предуслове за наредни циклични раст. Али то је далека, далека будућност.
Извор: Bloomberg
[1] У берзанском жаргону израз ‘bullish’ (биковски) користи се да означи позитивна очекивања, док се израз ‘bearish’ (медвеђи) користи да означи негативна, песимистичка расположења.
