Пише: Драго Пилсел
Из димњака Сикстинске капеле у четвртак 8. маја у 18.07 изишао је бијели дим, знак да је изабран римски бискуп, нови папа, 267. по реду. Догодило се то након 4. круга избора, првог посљеподневног (први је био јучер поподне, два су била у четвртак прије подне).
Био је то брз избор. Кардинали су се одлучили опет за редовника, августинца, за Американца Роберта Франциса Превоста (69), дугогодишњег мисионара у Перуу, особу коју познају и који јамчи континуитет након папе Фрање. Тако се догодило и 2005. када је изабран Бенедикт XVI, такођер након четири круга избора.
Убрзо након што се из димњака Сикстинске капеле појавио бијели дим, зазвонила су звона Базилике светог Петра, а потом су се огласила и звона у свим црквама по свијету.
Мноштво окупљено на Тргу светог Петра праснуло је у велико славље и нестрпљиво очекивало службену објаву и прво појављивање новога папе, а ондје је већ била постројена и Швицарска гарда и друге јединице жандармерије и талијанских оружаних снага.
Нови се папа након избора и прихваћања најприје повукао у сакристију Сикстинске капеле, на мјесто звано Соба суза. Назив Соба суза добила је јер нови папа, преплављен радошћу, али и теретом своје нове службе, у тој просторији често заплаче само пар тренутака након што је изабран за новог поглавара Католичке Цркве и прије него што се представи свијету са средишње ложе Базилике св. Петра.
Потом се објавио његов избор са средишње ложе Базилике светог Петра. Ондје се потом појавио нови папа и упутити свој благослов Urbi et orbi (граду и свијету).
Од кардинала протођакона Доминикеа Мамбертија смо чули:
Објављујем вам велику радост:
Имамо папу!
Најчаснијег и најузоритијег господина,
Господина Роберта Франциса.
Кардинала Свете Римске Цркве Превоста.
Који си је узео име Лав XIV.
Кардинал Роберт Францис Превост, редовник аугустинац из Сједињених Америчких Држава, био је прочелник Дикастерија за бискупе и бискуп у миру Чиклаyа у Перуу.
Рођен је 14. септембра 1955. у Чикагу. У новицијат редовника августинаца у провинцији Наше Госпе од доброг савјета у Сент Луису ступио је 1977. а 29. аугуста 1981. положио је свечане завјете. Студирао је на Католичком теолошком училишту у Чикагу, гдје је дипломирао теологију.
Као 27-годишњака редовнички поглавари послали су га у Рим гдје је студирао канонско право на Папинском свеучилишту светог Томе Аквинског (Angelicum). За свећеника је заређен 19. јуна 1982. године. Лиценцијат је примио 1984., након чега је послан у мисије у Чулуканас, у Пиури у Перуу, гдје је остао од 1985. до 1986. године.
Докторирао је 1987. с тезом: “Улога мјесног приора у реду Светог Аугустина”. Исте је године изабран за равнатеља за позиве и равнатеља мисија провинције августинаца Мајке доброг савјета у Олимпија Филдсу у Илиноју.
Године 1988. послан је у мисије у Трухило као равнатељ здруженог формацијског пројекта кандидата за редовнике августинце у викаријатима Чулуканас, Икуитос и Апуримак. Ондје је служио као приор од 1988. до 1992., равнатељ формације од 1988. до 1998. и наставник од 1992. до 1998. У надбискупији Трухило био је судски викар од 1989. до 1998., као и професор канонског, патристичког и моралног права у богословији Сан Карлос е Сан Марсело.
Драго Пилсел: Бискуп Шашко опет велича усташе, сада су “камен заглавни’’
За приора провинције Мајке доброг савјета у Чикагу изабран је 1999. Након двије и пол године, провинцијски капитул изабрао га је за генералног приора, а на исту службу поновно је изабран 2007. године.
Од октобра 2013. служио је као наставник и провинцијални викар до 3. новембра 2014., кад га је папа Фрањо именовао апостолским управитељем дијецезе Чиклауо у Перуу, а истодобно и бискупом с насловном дијецезом Суфар.
Канонско управљање дијецезом преузео је 7. новембра у назочности апостолског нунција Џејмса Патрика Грина. Бискупом је заређен 12. децембра на благдан Наше Госпе Гваделупске, у катедрали своје дијецезе.
Служио је као бискуп Чиклауа од 26. новембра 2015. У марту 2018. постао је други допредсједник Бискупске конференције Перуа. Папа Фрањо именовао га је чланом Конгрегације за клер 2019. године, а 2020. чланом Конгрегације за бискупе. Дне 15. априла 2020. папа га је именовао апостолским управитељем дијецезе Калао.
Дне 30. јануара 2023. папа Фрањо именовао је кардинала Превоста префектом Дикастерија за бискупе и предсједником Папинске комисије за Латинску Америку. Кардиналом је именован 30. септембра 2023. године.
За поглавара Католичке Цркве изабран у четвртом кругу гласовања у четвртак 8. маја 2025. и узео је име Лав XIV.
То би могло значити да му је јако стало до социјалног наука Цркве, папа Лав XIII. је аутор чувене социјалне енциклике Rerum novarum.
Обративши се први пут вјерницима и цијеломе свијету жарко је захвалио покојном папи Фрањи и позвао се на његово дјело. Казао је да морамо вратити поглед на ускрслог Криста и да зло неће надвладати. Човјечанство треба Бога и његову љубав, казао је.
Драго Пилсел: Нека с монс. Вукшићем не заврши повијест Которске бискупије
Заложио се за мисионарску Цркву, која ће показати самилост, Цркву синоде (папе Фрање), Цркву блиску онима који испаштају.
Испоставило се да је изабран онај по мјери жеље кардинала на конференцијама прије конклаве. На посљедњој, у уторак, дванаестој по реду, казано је да Папа мора бити нетко који ће бити “првосвеченик, то јест градитељ мостова и пастир, учитељ човјечанства и лице Самаританске Цркве”; Папа који ће “у времену рата, насиља и дубоких подјела” бити знак “милосрђа, синодалности и наде”.
Матео Бруни, равнатељ Тисковног уреда Свете Столице, извијестио је да су то квалитете које кардинали очекују од новога Папе, а у 26 излагања су међу осталим размишљали о послању и приоритетима за Цркву и свијет данас.
Кардинали су затим разговарали и о реформама које је покренуо папа Фрањо, а које Црква има одговорност наставити проводити: борба против злостављања, господарска транспарентност, преустрој Курије, синодалност, залагање за мир и брига о створеном свијету (позивајући се на енциклике Fratelli tutti и Laudato si’).
Средишња тема размишљања била је тема заједништва као битан позив за новог Папу, који би требао бити пастир, учитељ човјечанства, способан утјеловити лице Самаританске Цркве, близак потребама и ранама човјечанства. У временима обиљеженим ратом, насиљем и снажним подјелама, постоји снажна потреба за духовним вођом који ће пружити милосрђе, синодалност и наду.
У неким су се излагањима кардинали осврнули на канонска питања, промишљајући о Папиној моћи. Расправљало се и о подјелама унутар Цркве и друштва те “начину на који ће бити кардиналима у Цркви” или “блиски сиромашнима”, подсјећајући на Свјетски дан посвећен њима који је установио папа Фрањо, знаковито прије светковине Криста Краља.
Драго Пилсел: Кутлешу не брину ни мртви ни грабежљиви капитализам
Остале теме су биле: потреба да састанци Кардиналског збора буду значајнији приликом конзисторија (Фрањо је ово био занемарио јер је сазвао све кардинале само једном у 12 година понтификата), затим кршћанска иницијација и формација “као мисионарски чинови”; свједочанства мученика вјере у земљама сукоба и гдје постоје ограничења вјерске слободе; екуменски дијалог и заједнички датум Ускрса ове године кад се обиљежава 1700. обљетница Никејског сабора.
Видјет ћемо, понајприје, да ли папа Лав XIV. остаје у дому Свете Марте, гдје је живио папа Фрањо или се враћа у Апостолску палачу (она десно од базилике светога Петра) гдје су папе живјели све до Бенедикта XVI.
И, наравно, бити ће важно, то ћемо брзо сазнати, иде ли папа у турску Никеју у загрљај осталој кршћанској браћи и сестрама, особито православнима.
Мислим да смо добили папу континуитета, који ће марити за сиромашне и депривиране, који ће нагласак ставити на мисионарење али и који ће можда помоћи да се богате донације Цркви из САД врате у Свету Столицу. За надати се је да ће знати балансирати између предсједника Трампа, Русије, Кине и наше Европе. Наиме, било је увијек страха од папе Американца, да не би толико моћи било концентрирано у тој суперсили. Мислим да можемо бити мирни јер смо добили папу мисионара који је 40 година живио међу сиромашнима у Јужној Америци.
Извор: Аутограф.хр
