У Шпанији, цене су скочиле и залихе опадају како климатске промене односе свој данак
Нафтне кризе дешавале су се више пута током моје каријере и извештавања о трговини природним добрима. Али сада ћу писати о кризи у трговини другом врсто течности која је погодила готово свако домаћинство у јужној Европи: маслиновом уљу.
Почнимо од почетка: цене маслиновог уља су досегле највиши досадашњи ниво, удвостручивши се пре годину дана. Метричка тона маслиновог уља сада кошта више од десет метричких тона сирове нафте. Пре пандемије, 2019. године, однос је био мање од један према пет.
За мене, овај ценовни шок је лична ствар. Пошто сам рођен и одрастао у Шпанији, волим маслиново уље; трошим много литара током године. Код куће, током летњег одмора, астрономска цена златне течности је стална тема за трпезаријским столом, коју најбоље сажима моја мајка: „Ствари су се отргле контроли“. Када смо ја и моја сестра у посети, прибојавам се да би отац могао да закатанчи уље.
Колико лоше стоје ствари? Прошле недеље, референтна велепродајна цена екстра девичанског маслиновог уља досегла је највишу досадашњу вредност од 8.500 долара по метричкој тони, што је 125 одсто више него што је била просечна цена у периоду између 2000. и 2020. године. Претходни рекорд постављен је 1996. године и био је нешто преко 6.200 долара по тони.
Подбачај приноса довео је до рекордних цена
Глобална производња маслиновог уља опала је двадесет одсто 2023. у односу на 2022. годину.
У јужној Европи и на Леванту, маслиново уље је онолико култура колико је и храна, начин живота који обухвата заједничке обичаје дуж обала Средоземног мора. За многе породице у региону, његова цена симболизује борбу против разбуктале инфлације.
Нажалост по мене, пошто сам породични стручњак за трговину добрима, породица захтева – и то је права реч – да обезбедим прогнозу понуде, потражње и цене за трпезаријским столом. Улози су високи, пошто би мој отац отрчао у супермаркет и купио залихе на основу мојих препорука. Промашено предвиђање би се свакако одразило на мој поклон за предстојећи Божић. За сада, срећом, моја позиција је добра: пре неколико месеци предвидео сам велики раст цена. Али оно што би могло да уследи ме заправо забрињава.
Изгледи за понуду су „критични“, стоји у Уљном свету (Oil World), светој књизи овог сектора привреде која прати успоне и падове на тржишту претходних шездесет пет година. „Неизбежно је рационисање потражње“.
У мом локалном супермаркету, касир одмахује главом у неверици. „Морамо да променимо цене сваке недеље“, каже – „и скоро увек то је промена навише“. Најпопуларнији бренд у Шпанији сада се продаје по цени од 9,99 евра (11 долара), што је више него двоструко у односу на прошлу годину и више него троструко у односу на оно што би многи означили нормалном ценом. Десет евра по литру означава психолошку ценовну границу за многе од мојих сународника, упоредиво са оним што је пет долара за галон горива са чиме су се суочили амерички возачи прошле године.
За Шпанце, ово је права криза. Ми издашно нашу храну преливамо маслиновим уљем; и кад кажем да је то издашно стварно тако и мислим: било ко овде би превртао очима када би видео америчке бочице са шкртим дозирањем. Просечан Шпанац троши око осам литара уља годишње; Италијани, Грци и Португалци троше отприлике исто толико, ако не и више. Помножите ово са четири, за сваког члана четворочлане породице, и добићете да по садашњим ценама домаћинство у Шпанији троши више од триста евра годишње.
Кап у тржишту уља
Упркос великој популарности у средоземној исхрани, маслиново уље обухвата мали удео глобалног тржишта јестивог уља са око два процента укупне потрошње.
За остатак света, међутим, овај ценовни удар је пука занимљивост. Колико год да је вољено у јужној Европи, маслиново уље представља врло мали део светске потрошње јестивог уља. Године 2020, представљало је мање од 2 одсто светског тржишта, упоредиво са потрошњом памуковог и кокосовог уља. Палмино и сојино уље заједно обухватају око 65 одсто тржишта; сунцокретово уље и уље од уљане репице заједно чине још око 24 процента.
Андалузија, регион на југу Шпаније, који је у свету маслиновог уља оно што је Саудијска Арабија у свету нафте, обухвата око трећине светске производње, и налази се у епицентру кризе. Феничани су донели маслине пре три миленијума у ово подручје, а потом су га Римљани претворили у плантажу. Данас, у Шпанији се на подручју величине Масачусетса [27.000 километара квадратна, прим. прев] узгаја маслина и производи око половине укупне светске производње маслиновог уља.
Шпанија – и посебно Андалузија – суочава се са великим сушама претходне две године, које су по свој прилици појачане климатским променама. У текућој пољопривредној сезони 2022-23, производња је опала на око 663.000 метричких тона, што је пад од око 56 одсто у односу на ниво из 2021-22. године. Колапс, заједно са ниском производњом у Италији, где зараза убија стабла маслине, оборио је светску производњу на 2,62 милиона тона, што је пад од скоро једне четвртине у односу на претходну годину. Како је потражња порасла, празне се светска складишта, при чему је однос залиха и потрошње пао на 12,1 одсто, што је друга најнижа забележена вредност у претходних педесет година.
Пад светских залиха маслиновог уља
Са подбачајем приноса у Шпанији и Италији, расте притисак другде. Турска, једна од неколико држава које су имале добар принос 2022-23. године, забранила је извоз у настојању да обори цене на домаћем тржишту.
Пражњење залиха не би био велики проблем уколико би приноси за 2023-24. годину деловали обећавајуће. Али производња у Шпанији можда добаци само до 737.000 тона наредне сезоне, што је мршав опоравак у односу на претходну сезону и свега половина уобичајених приноса, према наводима главне групе за кооперацију пољопривредних произвођача. Италијански и грчки произвођачи такође не очекују нарочито побољшање.
Временске прилике остају проблем
Шпанска стабла маслине суочила су се са необично топлим пролећем, баш у време када цветају и када се формирају плодови. У Хаену, престоници ове привредне гране у Андалузији, температура у априлу била је четири степена виша од нормалне. У оближњој Кордоби, другом кључном граду за узгајање, термометри су очитавали тридесет степени сваког другог дана током две априлске недеље – што је најранији забележени врели талас. Од тада, временске прилике нису дале дрвећу прилике да одахне. У јужној Шпанији, било је сушно и вруће месецима, што се може упоредити само са сушом са почетка осамдесетих година, када се производња маслиновог уља такође суновратила.
Али проблеми су много гори него пре четрдесет година зато што се од тада глобална потражња скоро удвостручила. Пошто је медитеранска исхрана стекла популарност широм света, потрошња маслиновог уља је скочила на просечних три милиона тона током претходних пет година, што је скок са просечних 1,64 милиона тона потрошње између 1980. и 1984. године.
Пошто се залихе већ налазе на критично ниском нивоу, још један подбачај приноса у Шпанији, а посебно уколико се то деси и у Италији и Грчкој, захтеваће резање потражње без преседана. Ово значи много више цене. На тржишту, шушка се о томе да ли велепродајна цена може да скочи на 10.000 долара по тону, што су сви мислили да је немогуће, колико пре неколико месеци. Прављење залиха, како је моја породица урадила пре неколико месеци, само ће погоршати ситуацију. Али алтернативе делују злокобно: можда ћу морати да почнем да купујем грчко или португалско маслиново уље, чак иако то делује као да спаљујем сопствену државну заставу. Можда сунцокретово или уље од уљане репице у случају праве ванредне ситуације. Моја једина нада је да ствари неће постати толико лоше да ме принуде да размотрим маслац.
Извор: Bloomberg
Превео: М. М. Милојевић
