Циљ „Луне-25“ је да слети у област за коју се верује да има залихе воде – предуслов за трајно насељавање људи
Руска државна свемирска корпорација „Роскосмос“, саопштила је да се мисија „Луна-25“ на Месец – прва од 1976. године – одвојила од горњег степена „Фрегате“ и да наставља своје путовање до Земљиног сателита. За сада, све функционише према плану, а оператери одржавају стабилну везу са летелицом, додаје се у саопштењу.
Очекује се да ће „Луна-25“, која је у петак ујутру полетела са космодрома Восточни у далекоисточном Амурском региону, слетети на неоткривени јужни пол Месеца између 21. и 24. августа.
С обзиром на неравни терен ове области, слетање неће бити једноставно – летелица ће прво кружити око Месеца на висини од 100 километара до недељу дана. Током овог периода, „Луна-25“ ће вршити мерења трајекторије, а оператери ће морати да се одлуче између три локације за слетање – главне северно од кратера Богуславског и две резервне локације.
Ако све буде по плану, мисија ће провести годину дана прикупљајући узорке са површине.
Тешка 1,8 тона, станица носи 31 килограм научне опреме и опремљена је са укупно осам камера и лунарном роботском руком.
Разлог зашто Русија покушава да слети на мање гостољубиви јужни пол Месеца, а не на екваторијални регион, није случајност, објашњава „РТ интернешонел“. Научници верују да у области где се очекује слетање руске мисије постоје наслаге воденог леда. Штавише, јужни пол је стално осветљен Сунцем, што значи да се соларни панели могу поставити тамо да би генерисали енергију за будуће мисије.
Међу кључним циљевима „Луне-25“ је извођење меког слетања на јужни пол – нешто што друге земље до сада нису успеле да изведу. Овај аспект је важан да би се осигурао успех будућих мисија.
Поврх тога, руска станица ће бушити у потрази за водом како да би се избегла потреба за транспортом воде са Земље за будуће мисије са људском посадом, тако и за спровођење научних студија. Верује се да је вода стигла на Месец путем комета, па би научници анализирајући је могли да „открију нешто ново о историји Месеца, као и о основним законима Универзума“, објаснио је Александар Блошенко из „Роскосмоса“.
„Луна-25“ ће такође проучавати зрачење на Месецу и лунарну прашину, са циљем да искористи ово знање како би осигурали безбедност будућих мисија са посадом.
Шеф Месечевог програма Руске академије наука Лев Зелени напоменуо је да ће Русија и њени конкуренти такође тражити ретке хемијске елементе.
Амбициозни планови Москве
„Луна-25“ је део прве фазе руског програма Месец. Почетни део програма предвиђа стварање базног модула лунарне станице и тестирање свемирске летелице „Игл“ (Орао) са људском посадом. У оквиру ове етапе, још три мисије „Луна“ биће послате на Месец у наредних десет година. Радови на новој супер-тешкој ракети „Јенисеј“ такође би требало да почну током ове фазе.
Друга фаза ће укључивати слетање руских космонаута између 2025. и 2035. Очекује се да ће посада провести две недеље на Месецу и поставити темеље за сталну лунарну базу.
Москва се нада да ће до 2040. завршити стварање лунарне базе и две опсерваторије.
Да ли је Русија сама у својој лунарној потрази?
Сопствене лунарне програме паралелно развијају САД, Кина и Индија.
НАСА-ин програм „Артемис“ настоји да успостави људско присуство на Месецу као одскочну даску ка будућем истраживању Марса. Вашингтон се нада да ће створити сопствену лунарну базу до краја ове деценије.
Очекује се да ће „Боингова“ супер-тешка СЛС ракета бити главно возило програма. Његово прво тестирање са људском посадом заказано је за новембар 2024.
Планови Кине су подједнако амбициозни, а Пекинг очекује да постави роботизовану базу на Месецу до 2028. и да пошаље мисију са посадом до 2030.
Индија је ушла у лунарно такмичење последњих година, а њен лунарни уређај „Чандраијан-3“ већ кружи око Месеца и очекује се да ће слетети отприлике у исто време када и руска „Луна-25“ крајем овог месеца. Њу Делхи такође мерка јужни пол.
У 2019, претходна итерација мисије, „Чандраијан-2“, скренула је са предвиђене путање и срушила се.
Индија планира да пошаље своју следећу лунарну мисију у сарадњи са Јапаном између 2026. и 2028. године.
Реакције западних медија на мисију Русије
Коментаришући лансирање „Луне-25“, лист „Волстрит џорнал“ пише да то означава почетак нове свемирске трке, што је алузија на ривалство између САД и Совјетског Савеза 1950-их и 60-их година.
Портал „Политико“ имао је сличну процену, цитирајући експерта који је рекао да ће, ако мисија успе, то бити „огромно технолошко и научно достигнуће“ за Москву.
Медији су даље сугерисали да би Русија, поставши прва земља која је извршила меко слетање на јужни пол Месеца, показала Пекингу колико је напредна њена свемирска технологија. Ово би, према „Политику“, помогло у јачању позиције Москве у заједничким плановима две земље да успоставе испоставу на Месецу.
Слично, „Франс 24“ тврди да је лансирање јасан знак да се „Русија нада да ће се поново појавити као главни играч у истраживању свемира“. Експерт којег цитирају медији приметио је да мисија на Месец такође треба да пошаље геополитички сигнал.
Извор: РТ.рс
