U Španiji, cene su skočile i zalihe opadaju kako klimatske promene odnose svoj danak
Naftne krize dešavale su se više puta tokom moje karijere i izveštavanja o trgovini prirodnim dobrima. Ali sada ću pisati o krizi u trgovini drugom vrsto tečnosti koja je pogodila gotovo svako domaćinstvo u južnoj Evropi: maslinovom ulju.
Počnimo od početka: cene maslinovog ulja su dosegle najviši dosadašnji nivo, udvostručivši se pre godinu dana. Metrička tona maslinovog ulja sada košta više od deset metričkih tona sirove nafte. Pre pandemije, 2019. godine, odnos je bio manje od jedan prema pet.
Za mene, ovaj cenovni šok je lična stvar. Pošto sam rođen i odrastao u Španiji, volim maslinovo ulje; trošim mnogo litara tokom godine. Kod kuće, tokom letnjeg odmora, astronomska cena zlatne tečnosti je stalna tema za trpezarijskim stolom, koju najbolje sažima moja majka: „Stvari su se otrgle kontroli“. Kada smo ja i moja sestra u poseti, pribojavam se da bi otac mogao da zakatanči ulje.
Koliko loše stoje stvari? Prošle nedelje, referentna veleprodajna cena ekstra devičanskog maslinovog ulja dosegla je najvišu dosadašnju vrednost od 8.500 dolara po metričkoj toni, što je 125 odsto više nego što je bila prosečna cena u periodu između 2000. i 2020. godine. Prethodni rekord postavljen je 1996. godine i bio je nešto preko 6.200 dolara po toni.
Podbačaj prinosa doveo je do rekordnih cena
Globalna proizvodnja maslinovog ulja opala je dvadeset odsto 2023. u odnosu na 2022. godinu.
U južnoj Evropi i na Levantu, maslinovo ulje je onoliko kultura koliko je i hrana, način života koji obuhvata zajedničke običaje duž obala Sredozemnog mora. Za mnoge porodice u regionu, njegova cena simbolizuje borbu protiv razbuktale inflacije.
Nažalost po mene, pošto sam porodični stručnjak za trgovinu dobrima, porodica zahteva – i to je prava reč – da obezbedim prognozu ponude, potražnje i cene za trpezarijskim stolom. Ulozi su visoki, pošto bi moj otac otrčao u supermarket i kupio zalihe na osnovu mojih preporuka. Promašeno predviđanje bi se svakako odrazilo na moj poklon za predstojeći Božić. Za sada, srećom, moja pozicija je dobra: pre nekoliko meseci predvideo sam veliki rast cena. Ali ono što bi moglo da usledi me zapravo zabrinjava.
Izgledi za ponudu su „kritični“, stoji u Uljnom svetu (Oil World), svetoj knjizi ovog sektora privrede koja prati uspone i padove na tržištu prethodnih šezdeset pet godina. „Neizbežno je racionisanje potražnje“.
U mom lokalnom supermarketu, kasir odmahuje glavom u neverici. „Moramo da promenimo cene svake nedelje“, kaže – „i skoro uvek to je promena naviše“. Najpopularniji brend u Španiji sada se prodaje po ceni od 9,99 evra (11 dolara), što je više nego dvostruko u odnosu na prošlu godinu i više nego trostruko u odnosu na ono što bi mnogi označili normalnom cenom. Deset evra po litru označava psihološku cenovnu granicu za mnoge od mojih sunarodnika, uporedivo sa onim što je pet dolara za galon goriva sa čime su se suočili američki vozači prošle godine.
Za Špance, ovo je prava kriza. Mi izdašno našu hranu prelivamo maslinovim uljem; i kad kažem da je to izdašno stvarno tako i mislim: bilo ko ovde bi prevrtao očima kada bi video američke bočice sa škrtim doziranjem. Prosečan Španac troši oko osam litara ulja godišnje; Italijani, Grci i Portugalci troše otprilike isto toliko, ako ne i više. Pomnožite ovo sa četiri, za svakog člana četvoročlane porodice, i dobićete da po sadašnjim cenama domaćinstvo u Španiji troši više od trista evra godišnje.
Kap u tržištu ulja
Uprkos velikoj popularnosti u sredozemnoj ishrani, maslinovo ulje obuhvata mali udeo globalnog tržišta jestivog ulja sa oko dva procenta ukupne potrošnje.
Za ostatak sveta, međutim, ovaj cenovni udar je puka zanimljivost. Koliko god da je voljeno u južnoj Evropi, maslinovo ulje predstavlja vrlo mali deo svetske potrošnje jestivog ulja. Godine 2020, predstavljalo je manje od 2 odsto svetskog tržišta, uporedivo sa potrošnjom pamukovog i kokosovog ulja. Palmino i sojino ulje zajedno obuhvataju oko 65 odsto tržišta; suncokretovo ulje i ulje od uljane repice zajedno čine još oko 24 procenta.
Andaluzija, region na jugu Španije, koji je u svetu maslinovog ulja ono što je Saudijska Arabija u svetu nafte, obuhvata oko trećine svetske proizvodnje, i nalazi se u epicentru krize. Feničani su doneli masline pre tri milenijuma u ovo područje, a potom su ga Rimljani pretvorili u plantažu. Danas, u Španiji se na području veličine Masačusetsa [27.000 kilometara kvadratna, prim. prev] uzgaja maslina i proizvodi oko polovine ukupne svetske proizvodnje maslinovog ulja.
Španija – i posebno Andaluzija – suočava se sa velikim sušama prethodne dve godine, koje su po svoj prilici pojačane klimatskim promenama. U tekućoj poljoprivrednoj sezoni 2022-23, proizvodnja je opala na oko 663.000 metričkih tona, što je pad od oko 56 odsto u odnosu na nivo iz 2021-22. godine. Kolaps, zajedno sa niskom proizvodnjom u Italiji, gde zaraza ubija stabla masline, oborio je svetsku proizvodnju na 2,62 miliona tona, što je pad od skoro jedne četvrtine u odnosu na prethodnu godinu. Kako je potražnja porasla, prazne se svetska skladišta, pri čemu je odnos zaliha i potrošnje pao na 12,1 odsto, što je druga najniža zabeležena vrednost u prethodnih pedeset godina.
Pad svetskih zaliha maslinovog ulja
Sa podbačajem prinosa u Španiji i Italiji, raste pritisak drugde. Turska, jedna od nekoliko država koje su imale dobar prinos 2022-23. godine, zabranila je izvoz u nastojanju da obori cene na domaćem tržištu.
Pražnjenje zaliha ne bi bio veliki problem ukoliko bi prinosi za 2023-24. godinu delovali obećavajuće. Ali proizvodnja u Španiji možda dobaci samo do 737.000 tona naredne sezone, što je mršav oporavak u odnosu na prethodnu sezonu i svega polovina uobičajenih prinosa, prema navodima glavne grupe za kooperaciju poljoprivrednih proizvođača. Italijanski i grčki proizvođači takođe ne očekuju naročito poboljšanje.
Vremenske prilike ostaju problem
Španska stabla masline suočila su se sa neobično toplim prolećem, baš u vreme kada cvetaju i kada se formiraju plodovi. U Haenu, prestonici ove privredne grane u Andaluziji, temperatura u aprilu bila je četiri stepena viša od normalne. U obližnjoj Kordobi, drugom ključnom gradu za uzgajanje, termometri su očitavali trideset stepeni svakog drugog dana tokom dve aprilske nedelje – što je najraniji zabeleženi vreli talas. Od tada, vremenske prilike nisu dale drveću prilike da odahne. U južnoj Španiji, bilo je sušno i vruće mesecima, što se može uporediti samo sa sušom sa početka osamdesetih godina, kada se proizvodnja maslinovog ulja takođe sunovratila.
Ali problemi su mnogo gori nego pre četrdeset godina zato što se od tada globalna potražnja skoro udvostručila. Pošto je mediteranska ishrana stekla popularnost širom sveta, potrošnja maslinovog ulja je skočila na prosečnih tri miliona tona tokom prethodnih pet godina, što je skok sa prosečnih 1,64 miliona tona potrošnje između 1980. i 1984. godine.
Pošto se zalihe već nalaze na kritično niskom nivou, još jedan podbačaj prinosa u Španiji, a posebno ukoliko se to desi i u Italiji i Grčkoj, zahtevaće rezanje potražnje bez presedana. Ovo znači mnogo više cene. Na tržištu, šuška se o tome da li veleprodajna cena može da skoči na 10.000 dolara po tonu, što su svi mislili da je nemoguće, koliko pre nekoliko meseci. Pravljenje zaliha, kako je moja porodica uradila pre nekoliko meseci, samo će pogoršati situaciju. Ali alternative deluju zlokobno: možda ću morati da počnem da kupujem grčko ili portugalsko maslinovo ulje, čak iako to deluje kao da spaljujem sopstvenu državnu zastavu. Možda suncokretovo ili ulje od uljane repice u slučaju prave vanredne situacije. Moja jedina nada je da stvari neće postati toliko loše da me prinude da razmotrim maslac.
Izvor: Bloomberg
Preveo: M. M. Milojević
