Весна Пећанац је глумица чијом невеселом судбином таблоиди у протеклим годинама пуне сензационалистичке рубрике. Она је врхунска драмска уметница и мајстор минијатура, њен супруг Живко Николић, по мом мишљењу – најзначајнији филмски режисер нашег културнога поднебља, стављао је у сваком филму пред најтежи задатак, Весна је тумачила најнедостојније ситуације из живота. И готово сваком таквом ролом уписала се у сами врх српске филмске уметности.

Они који додељују тзв. националне пензије одричу сваки социјални разлог за њихову доделу, међутим, када погледамо спискове уметника који су добили ту апанажу, на њима ћемо да нађемо измећаре разних политичких олигархија и кланова који су ведрили и облачили над Србијом. Дакле, политички разлози су прихватљиви а социјални непожељни?!

Друго, главнина уметника редовно припада материјално сиромашнијем делу становништва, а веома мали број, у том погледу, пристојно живи. На списковима синекурисаних су углавном они из ове друге групе, не значи ли то да сиромашни, по правилу, нису пожељни за носиоце признања.
У случају Весне Пећанац и естетски и социјални критеријуми говоре да је пажња друштва и културне средине приоритетна, али и то да ми живимо у једном добро обученом и намирисаном друштву трулежи. Естетика је етична, кругодвојкашки кретени, који сте у Дунав побацали своје опанке, ви или ваши блиски преци – свеједно!
Ненад Кебара
Извор: Фејсбук