Na „Dan sećanja na žrtve totalitarnih režima“, Hrvati se dosetili kako najozloglašenije ostrvo u Jugoslaviji treba rehabilitovati.
Današnje obeleževanje „Sećanja na žrtve totalitarnih režima“ nije moglo proći bez žestokog sukoba mišljenja. Naime, hrvatska organizacija „Dokumenta“, odnosno tamošnji centar za sukobljavanje sa prošlošću, osvrnuo se na urušavanje simbola mučenja političkih zatvorenika – Goli otok, u želji da ovaj zastrašujući spomenik otrgne od urušavanja i apelujući da se što pre preduzmu mere kako bi ostao očuvan:
„Zabrinjava što se nakon isteka rješenja o preventivnoj zaštiti Golog otoka u 2019. godini nastavlja daljnja devastacija preostalih zgrada. Ponovo smo pozvali Ministarstvo kulture i medija na izdvajanje sredstava za izradu konzervatorske podloge i zaštitu“, saopštili su utorak iz „Dokumenta“.
Kao razlog, naveli su, kako oni misle da će rušenjem zastrašujućeg zatvora, deca ostati bez mesta na kom bi mogla da uče o istoriji. Pre svega o stradanju svojih sunarodnika.
Zamenik nemačkog ambasadora u Hrvatskoj, primetio je da je Goli otok mesto na kom tendeciozno nema informacija o onome što se tamo, zapravo, događalo. „Ovo je mesto dostupno svima, a svedočenja nema nigde“.
Sa druge strane, javnost i u Hrvatskoj ali i na prostoru ex Jugoslavije je podeljena. Mnogi su mišljenja da bi kazamat trebalo sravniti sa zemljom. „Ko zna sa koliko je krvi ta zemlja popila.“ – Kaže tviteraš zgranut činjenicom da bi ovaj spomenik i mučilište trebalo obnoviti.
Goli otok je bio zatvor i surovi radni logor za političke zatvorenike, pre svega pristalice staljinizma nakon raskola Tita i Staljina. Osnovan je 1948. godine kao logor za internirce, u vreme očekivane invazije na Jugoslaviju od strane zemalja Istočnog bloka, predvođenih Sovjetskim Savezom.
Kroz golgotu ovog ostrva prošlo je tačno 16.101 zatvorenik i zatvorenica. Većina je preživela, ali onih 413 koliko po službenim beleškama je preminulo na zlokobnom mestu, umrlo je u najgorim mukama. Uglavnom od batina, izgladnjivanja i mučenja.
Jovo Kapičić, idejni tvorac ovog mesta, do smrti se nije odrekao svog čeda, rezignirano odbijajući činjenicu da je stvorio simbol tiranije. Kroz njegovu vizuru Goli otok je bio ustvari mesto koje je ljudima omogućavalo da se pokaju i postanu bolji ljudi, kako je svojevremeno izjavio za „Cod“ magazin.
Mnogi se ne bi složili sa njim. Pre svega žrtve i njihove porodice. Mnogi su i protiv rehabilitacije ovog strašnog kazamata uprkos tome što pobornici obnove kažu da će živeti kao opomena.
Izvor: B92
