Недеља, 29 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоМозаикНасловна 5

„Голи оток се мора заштити“ поручују из Хрватске: А шта Срби мисле о томе?

Журнал
Published: 24. август, 2022.
Share
Голи Оток, (Фото: Архива)
SHARE

На „Дан сећања на жртве тоталитарних режима“, Хрвати се досетили како најозлоглашеније острво у Југославији треба рехабилитовати.

Голи оток (Фото: Дојче Веле)

Данашње обележевање „Сећања на жртве тоталитарних режима“ није могло проћи без жестоког сукоба мишљења. Наиме, хрватска организација „Документа“, односно тамошњи центар за сукобљавање са прошлошћу, осврнуо се на урушавање симбола мучења политичких затвореника – Голи оток, у жељи да овај застрашујући споменик отргне од урушавања и апелујући да се што пре предузму мере како би остао очуван:

„Забрињава што се након истека рјешења о превентивној заштити Голог отока у 2019. години наставља даљња девастација преосталих зграда. Поново смо позвали Министарство културе и медија на издвајање средстава за израду конзерваторске подлоге и заштиту“, саопштили су уторак из „Документа“.

Kао разлог, навели су, како они мисле да ће рушењем застрашујућег затвора, деца остати без места на ком би могла да уче о историји. Пре свега о страдању својих сународника.

Заменик немачког амбасадора у Хрватској, приметио је да је Голи оток место на ком тендециозно нема информација о ономе што се тамо, заправо, догађало. „Ово је место доступно свима, а сведочења нема нигде“.

Са друге стране, јавност и у Хрватској али и на простору еx Југославије је подељена. Многи су мишљења да би казамат требало сравнити са земљом. „Kо зна са колико је крви та земља попила.“ – Kаже твитераш згранут чињеницом да би овај споменик и мучилиште требало обновити.

Голи оток је био затвор и сурови радни логор за политичке затворенике, пре свега присталице стаљинизма након раскола Тита и Стаљина. Основан је 1948. године као логор за интернирце, у време очекиване инвазије на Југославију од стране земаља Источног блока, предвођених Совјетским Савезом.

Kроз голготу овог острва прошло је тачно 16.101 затвореник и затвореница. Већина је преживела, али оних 413 колико по службеним белешкама је преминуло на злокобном месту, умрло је у најгорим мукама. Углавном од батина, изгладњивања и мучења.

Јово Kапичић, идејни творац овог места, до смрти се није одрекао свог чеда, резигнирано одбијајући чињеницу да је створио симбол тираније. Kроз његову визуру Голи оток је био уствари место које је људима омогућавало да се покају и постану бољи људи, како је својевремено изјавио за „Cod“ магазин.

Многи се не би сложили са њим. Пре свега жртве и њихове породице. Многи су и против рехабилитације овог страшног казамата упркос томе што поборници обнове кажу да ће живети као опомена.

Извор: Б92

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Паштровићи су најјужнији дио чаробне Боке Которске, у којој настaвају Срби (1905)
Next Article Контроверзе смрти архитекте зла. Интервју: Џејк Палтроу и Том Шовал, амерички редитељ и израелски сценариста

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Бурхан Сонмез: Најдужа ноћ године

Пише: Бурхан Сонмез Аутор је познати курдски писац из Турске и председник Међународног ПЕН. Војници…

By Журнал

Колос из Перуа, нова најтежа животиња икад

Фосил откривен у Перуу указује да је изумрла врста кита имала масу од 85 до…

By Журнал

Милан Станковић: Дугови студената најбољих светских универзитета – Цена врхунског образовања

Пише: Милан Станковић Амерички и британски универзитети годинама заузимају неприкосново првих десет места на Шангајској…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Писма из провинције/Радош Бајић: Маратонци у кругу вјечности

By Журнал
МозаикНасловна 6

Три сценарија за напад Русије на Украјину: Првих 100 дана непостојећег рата

By Журнал
Мозаик

Navigate the Complexities of International Relations, Political Alliances

By Журнал
Мозаик

15.000 Срба у концентрационом логору Арад

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?