Oslonjen na dva pomoćnika,
Na krst i štap, Hodio si po zemlji i po vodi.
Za sobom si ostavio dubok trag
U naša srca ukopan.
Tvoje stope behu svetli putokazi
U dugovekoj našoj noći
A slova tvoja nesagoriva
I sada i svagda
Usmeruju našu reč i korak.
Tvoj pepeo je rasejani žar
Koji nas iznutra greje i obasjava.
Sve što si tvorio i preporodio,
Sadio i kalemio,
Sa tri si prsta overio
I u temelje naše ugradio.
Lastari tvoje loze naše su lestve
Što nas, u ime Oca i Sina,
Iz tmine u visine voveki uznose.
Mi smo grozd na tvojoj grani.
IZ knjige: „Put za Hum“, Srpska književna zadruga, Beograd (2022)
