
Докле ћеш ми српски роде
Жалост српску спомињати?
Није т’ доста пет сто љета
Тужну прошлост нарицати?
,,Дођи к себи, ман се плача,“
,,Већ се љутог лати мача!“
Знаш! да српског царства круна
– Турском силом оборена –
Паде у гроб са Лазарем
И Милошем сарањена!
,,Тамо српски сине лети,
,,И јуначки њу освети.“
Наћи ћеш је обливену
Румен-крвљу Срб-јунаках,
Што су пали да одбране
Цјело Српство од Турака.
,,Јуначки су они пали,
,,Тужно Српство њих још жали.“

Нове крви иште сада
Прошлост наше отаџбине;
Новом крвљу нек с’ опере
Круна спрске царевине!
,,Јуриш дакле на душмане;
,,Извидајмо наше ране!“
Дај ти Босно млад’ јунаке;
Херцег земљо соколове;
Ти Србијо витезове,
Црна Горо, љут лавове;
,,Сви сте ђеца срспке мајке,
,,Устаните! не чекајте!“
На оружје, све вас зовем!
Носим помоћ, дар од Бога!
Држите је, јер је света!
А та с’ помоћ, зове: С л о г а !!!
,,С њоме ће те у бој ићи
,,Ђецо моја, Југовићи!“
Никола С. Ђурковић
Извор: ,,Црногорка“, Цетиње, 18. децембар 1871.
