Dokle ćeš mi srpski rode
Žalost srpsku spominjati?
Nije t’ dosta pet sto ljeta
Tužnu prošlost naricati?
,,Dođi k sebi, man se plača,“
,,Već se ljutog lati mača!“
Znaš! da srpskog carstva kruna
– Turskom silom oborena –
Pade u grob sa Lazarem
I Milošem saranjena!
,,Tamo srpski sine leti,
,,I junački nju osveti.“
Naći ćeš je oblivenu
Rumen-krvlju Srb-junakah,
Što su pali da odbrane
Cjelo Srpstvo od Turaka.
,,Junački su oni pali,
,,Tužno Srpstvo njih još žali.“
Nove krvi ište sada
Prošlost naše otadžbine;
Novom krvlju nek s’ opere
Kruna sprske carevine!
,,Juriš dakle na dušmane;
,,Izvidajmo naše rane!“
Daj ti Bosno mlad’ junake;
Herceg zemljo sokolove;
Ti Srbijo vitezove,
Crna Goro, ljut lavove;
,,Svi ste đeca srspke majke,
,,Ustanite! ne čekajte!“
Na oružje, sve vas zovem!
Nosim pomoć, dar od Boga!
Držite je, jer je sveta!
A ta s’ pomoć, zove: S l o g a !!!
,,S njome će te u boj ići
,,Đeco moja, Jugovići!“
Nikola S. Đurković
Izvor: ,,Crnogorka“, Cetinje, 18. decembar 1871.
