Филм „Живко Николић – Недосањани сан“, у продукцији РТЦГ, наишао је синоћ у Дворани културног центра Београда, на 29. Фестивалу ауторског филма, у оквиру програма – селекције „Специјалне пројекције“, на изванредан одазив београдске публике, која је филмску дворану испунила до посљедњег мјеста. Током јучерашњег дана филмски редитељ Сенад Шахмановић је на прес-конференцији представио овај играно-документарни филм, указујући на чињеницу да је ријеч о посљедњем и недовршеном остварењу највећег редитеља црногорске кинематографије.
„Жеља нам је била да снимимо филм који би се допао великом Живку Николићу. Основа нам је био материјал из његове ТВ серије ‘Ориђинали’. Живко је почео да снима филм на основу те серије, гдје је желио да направи сасвим појединачни ТВ филм. И успио је да сними седамдесет одсто тог филма“, објашњава Шахмановић.
Он је истакао и да је материјал филма диктирао у ком правцу може да се иде, да ли ће бити играна или документарна форма.
„Можемо рећи да је на крају испало 60 одсто играног и 40 одсто документарног, и тако смо овом пројекту удахнули неки нови живот. Створили смо једну посебну играно-документарну форму као креативни хибрид, омаж Живку Николићу који је имао аутентичну визуелну естетику“, истиче Шахмановић. Додао је да му је било жао да се због недостајућег филмског материјала не пружи шанса да тај филм некако оживи, а затим изнио шири суд о опусу Николића. „Пратили смо његов редитељски рукопис и путоказе које нам је оставио. Одрастао сам на његовим култним играним филмовима и касније сам проучавао и документарце. Овај филм је на неки начин дуг њему, односно начин да му се одужимо за све што нам је оставио у богатом опусу. Ипак је био један од најзначајнијих аутора читавог региона бивше Југославије и много шире. Да је стварао у иностранству, Живко би сигурно био у рангу Француског новог таласа“, оцијенио је редитељ.
Шахмановић је на прес-конференцији нагласио и да је Николић успијевао да увијек направи филмску магију и поред скромних, лимитираних средстава за снимање филмова. Истакао је и да Николић, стицајем околности, није успио да доврши снимање, а да је доснимавање документарног дијела обављено у Никшићу, Подгорици, Београду и Њујорку.
Након пројекције филма редитељ је казао да није једноставно описати пријем и реакције публике. „Било је изузетно емотивно, уз много осмијеха. Након пројекције, дио филмске екипе се представио публици и одговарао на питања, а сваки одговор бивао испраћен аплаузима. Ријеч је о јединственом искуству, које нас је све заједно учинило поносним због учешћа и финализације овог филмског пројекта“, казао је Шахмановић. Марина Буквички, једна од протагонисткиња филма, такође је истакла личну фасцинацију пројекцијом у Београду. „Утисци су заиста јако лепи, посебно зато што је филм приказан у Београду.
Све досадашње премијере у Црној Гори прошле су фантастично, и нисам се плашила да ће у Београду бити другачије. Било је заиста дирљиво и фантастично, јер је публика јако лепо прихватила филм, чак емотивније него кад је ријеч о пројекцијама у Црној Гори. Заиста сам ганута, посебно што београдска публика има мало другачији укус од осталих. Међутим, Живко је такав велики редитељ да његове филмове не може неко да не воли, осим ко нема стила, образовања, естетике и оног што је неопходно за разумијевање умјетности. А Живкова умјетност је савршена умјетност за мене. Био је велики редитељ на нашим просторима, један једини. Он је прави драгуљ, кога нисмо умјели да цијенимо“, наводи глумица.
Буквички је напоменула да је пројекцији присуствовала и Весна Пећанац, Живкова супруга, и додала да је након пројекције филма једна гледатељка, иначе, психијатар, изјавила да је ријеч о једном од најбољих, ако не и најбољем филму на овогодишњем ФАФ-у, Фестивалу у Београду, и притом се посебно осврнула на начин како је Живко посматрао и градио своје ликове и своју филмску естетику.
Публику кроз филм води Живков син Петар евоцирајући драгоцјене успомене на животни пут свог славног оца. Поводом филма истакао је очеву намјеру да је: „суштина његове жеље била да има сусрет са публиком првенствено у биоскопу. Зато је мој отац желио да и тај посљедњи неснимљени филм буде у салама биоскопа, а не за телевизију.“ Аутор ТВ серије “Ориђинали” у продукцији РТЦГ, а тиме и самог филма, у почетку замишљеног у форми десете епизоде серије, је Драган Копривица, по чијем кратком сценарију је Шахмановић накнадно доснимио завршницу филма овог љета. Копривица је поновио да су за финализацију филма најзаслужнији генерални директор РТЦГ Борис Раонић, једини који је од 1995. године дао налог да се приступи завршним пословима на сређивању филмске грађе, а затим Сенад Шахмановић, који је урадио огроман број послова, уз режију документарног дијела цијелог пројекта и профилацију остварења у цјелини, како би напокон добило завршну форму.
Улоге у филму, снимљеном 1995. на Скадарском језеру, на Каручу, кроз синергију двију генерација, маестрално су одиграли: Драгомир Фелба, Љиљана Контић, Вера Црвенчанин Куленовић (прва филмска редитељка након Другог свјетског рата на простору бивше Југославије, супруга Скендера Куленовића), Милутин Мима Караџић, Мирко Влаховић, и представнице млађег глумачког таласа, тада већином са ФДУ Цетиње у класи Бора Стјепановића: Дијана Маројевић, Светлана Цемин, Дубравка Дракић, Ивана Мрваљевић, Јелена Мила Иванишевић, Весна Вујошевић, Бојана Ковачевић, Марина Буквички, натуршчик Вук Пејовић и други.
Филм је премијерно приказан у Црној Гори 26. августа ове године на 36. Филмском Фестивалу Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивал и затим 2. октобра на 48. Фестивалу „Мојковачка филмска јесен“. На дан рођења Живка Николића, 20. новембра, одржана је свечана пројекција филма у Националном театру. Истог дана филм је приказан и у Никшићу, Котору, Бару и Беранама, а у децембру ће га видјети и публика у Тивту и Даниловграду. Услиједиће пројекције и у другим црногорским градовима и региону. Филм је већ позван и на 71. Мартовски фестивал који ће бити одржан у Дому омладине Београда сљедеће године. Имајући у виду цјелокупан пребогати филмски опус Живка Николића, треба истаћи да је, уз жанровско богатство (документарни филмови, играни филмови, ТВ серије) филм “Живко Николић – Недосањани сан” његово тридесето остварење.
Извор: РТЦГ
