Piše: Gideon Levi
Svi žele uništenje Hamasa. Ima li ikoga ko je protiv? Ekstremisti to žele pre oslobađanja talaca, umerenjaci kažu: prvo da oslobodimo otete, a posle ćemo da uništimo Hamas. Ovu iluziju treba raskrinkati: uništenje Hamasa je brisanje celog naroda ili bar svih muškaraca u Gazi. To je genocid pod maskom pristojnosti. Iako naizgled legitiman cilj, posebno nakon 7. oktobra, nemoguće ga je postići bez gaženja cele Gaze. Stoga je uništenje Hamasa zločinački cilj. Sve dok se okupacija nastavlja, on nikada neće biti postignut. Čak i ako se otpor ne bude zvao „Hamas“, on će se ciklično obnavljati, a Izrael će ga gušiti.
Pod maskom uništenja Hamasa sada se odvija masovni pokolj muškaraca u Gazi o kome se malo govori. Šačica savesnih Izraelaca i globalno javno mnjenje su fokusirani na pokolj žena i dece koji se ubijaju u apokaliptičnim razmerama. Osim izraelskih fašista u Knesetu i van njega – kojih nije malo – niko nije ravnodušan na prizore mrtve dece u Gazi. Ali isključivi fokus svetskog javnog mnjenja na decu i žene indirektno legitimizuje pokolj muškaraca. Kao da oni nisu nevini.
Nemoguće je uništiti Hamas bez ubijanja muškaraca i dečaka u Gazi. Ugrožen je svako ko je trenutno živ u Gazi, naročito ako ima neke prihode vezane za Hamas. A sa tiranskom vlašću i pod neprekidnom opsadom 19 meseci, svaki medicinski tehničar u bolnici, računovođa u opštini, vozač u školi, saobraćajni policajac, redar na pijaci i u vrtiću – nekako je povezan sa Hamasom. Njih je naravno dozvoljeno likvidirati baš kao i borce ove organizacije. Zbog njihove likvidacije je dozvoljeno ubiti hiljade ljudi i to smatrati kolateralnom štetom. Činjenica je da se ovaj rat ne vodi između dve vojske već između jedne strašne vojske i snaga koje bi se u najboljem slučaju mogle opisati kao milicija bosonogih. Izraelske vlasti ih zovu teroristima, ali u Izraelu je to fluidan termin. Na Zapadnoj obali je već odavno dozvoljeno ubiti dete sa kamenom u ruci uz tvrdnju da je terorista.
Stotine hiljada dece koja su ostala ratna siročad i ratne žrtve, invalidi, raseljeni, izgladneli i bolesni kao i njihovi budući potomci će želeti da se priključe pokretu otpora. Možemo da ih zaustavimo samo ako ih sve pobijemo. Cele generacije će tražiti osvetu, s pravom, uz Hamas ili neki drugi pokret. Novi sinovi smrti neće čitati povelju Hamasa i sumnjam da će poznavati islamske zakone – oni će hteti otpor. I hiljade ožalošćenih roditelja u Gazi će želeti da se priključe borbi protiv onih koji su ubili njihovu decu. I njih ćemo morati da ubijemo. U najmoralnijoj vojsci na svetu to se naziva „košenjem trave“. A trava se kosi sve dok traje okupacija.
Da li je ubijanje muškaraca i dečaka u Gazi manji zločin od ubijanja žena i dece? Sumnjam. Žene i deca simbolizuju nevinost i bespomoćnost, ali u Gazi za izraelske snage nema nevinih, a svi jesu bespomoćni. Nema više ni neumešanih jer u Gazi nema čoveka koji nije upleten. Kako je moguće ne biti upleten nakon 19 meseci strahota i terora, neselektivnog bombardovanja i zločinačkog granatiranja? Raseljeno lice koje pokuša da se vrati u ruševine svog doma smatraće se umešanim, kao što su i izbeglice iz 1948. koje su pokušale da se vrate smatrane infiltratorima, pa su i oni morali biti ubijeni. Majka koja pokuša da odbrani svoju decu će se takođe smatrati umešanom, baka koja pokuša da spasi svog unuka će se isto smatrati upletenom. Ubiti nju i sve u njenoj okolini jeste pravo značenje termina uništenje Hamasa.
Od Jaira Lapida do Becalela Smotriča – ceo Izrael želi upravo to.
Izvor: Peščanik
