Пише: Гидеон Леви
Сви желе уништење Хамаса. Има ли икога ко је против? Екстремисти то желе пре ослобађања талаца, умерењаци кажу: прво да ослободимо отете, а после ћемо да уништимо Хамас. Ову илузију треба раскринкати: уништење Хамаса је брисање целог народа или бар свих мушкараца у Гази. То је геноцид под маском пристојности. Иако наизглед легитиман циљ, посебно након 7. октобра, немогуће га је постићи без гажења целе Газе. Стога је уништење Хамаса злочиначки циљ. Све док се окупација наставља, он никада неће бити постигнут. Чак и ако се отпор не буде звао „Хамас“, он ће се циклично обнављати, а Израел ће га гушити.
Под маском уништења Хамаса сада се одвија масовни покољ мушкараца у Гази о коме се мало говори. Шачица савесних Израелаца и глобално јавно мњење су фокусирани на покољ жена и деце који се убијају у апокалиптичним размерама. Осим израелских фашиста у Кнесету и ван њега – којих није мало – нико није равнодушан на призоре мртве деце у Гази. Али искључиви фокус светског јавног мњења на децу и жене индиректно легитимизује покољ мушкараца. Као да они нису невини.
Немогуће је уништити Хамас без убијања мушкараца и дечака у Гази. Угрожен је свако ко је тренутно жив у Гази, нарочито ако има неке приходе везане за Хамас. А са тиранском влашћу и под непрекидном опсадом 19 месеци, сваки медицински техничар у болници, рачуновођа у општини, возач у школи, саобраћајни полицајац, редар на пијаци и у вртићу – некако је повезан са Хамасом. Њих је наравно дозвољено ликвидирати баш као и борце ове организације. Због њихове ликвидације је дозвољено убити хиљаде људи и то сматрати колатералном штетом. Чињеница је да се овај рат не води између две војске већ између једне страшне војске и снага које би се у најбољем случају могле описати као милиција босоногих. Израелске власти их зову терористима, али у Израелу је то флуидан термин. На Западној обали је већ одавно дозвољено убити дете са каменом у руци уз тврдњу да је терориста.
Стотине хиљада деце која су остала ратна сирочад и ратне жртве, инвалиди, расељени, изгладнели и болесни као и њихови будући потомци ће желети да се прикључе покрету отпора. Можемо да их зауставимо само ако их све побијемо. Целе генерације ће тражити освету, с правом, уз Хамас или неки други покрет. Нови синови смрти неће читати повељу Хамаса и сумњам да ће познавати исламске законе – они ће хтети отпор. И хиљаде ожалошћених родитеља у Гази ће желети да се прикључе борби против оних који су убили њихову децу. И њих ћемо морати да убијемо. У најморалнијој војсци на свету то се назива „кошењем траве“. А трава се коси све док траје окупација.
Да ли је убијање мушкараца и дечака у Гази мањи злочин од убијања жена и деце? Сумњам. Жене и деца симболизују невиност и беспомоћност, али у Гази за израелске снаге нема невиних, а сви јесу беспомоћни. Нема више ни неумешаних јер у Гази нема човека који није уплетен. Како је могуће не бити уплетен након 19 месеци страхота и терора, неселективног бомбардовања и злочиначког гранатирања? Расељено лице које покуша да се врати у рушевине свог дома сматраће се умешаним, као што су и избеглице из 1948. које су покушале да се врате сматране инфилтраторима, па су и они морали бити убијени. Мајка која покуша да одбрани своју децу ће се такође сматрати умешаном, бака која покуша да спаси свог унука ће се исто сматрати уплетеном. Убити њу и све у њеној околини јесте право значење термина уништење Хамаса.
Од Јаира Лапида до Бецалела Смотрича – цео Израел жели управо то.
Извор: Пешчаник
