Пише: Гидеон Леви
Израел има послератни план за Газу. Идеја да план не постоји озбиљна је заблуда. Волео бих да није тако, да плана заиста нема. Далеко од глобалне пажње и од очију израелске јавности, спровођење следеће фазе израелске постепене стратегије увелико је у току.
Пошто се геноцид истутњао и пошто је Појас Газе безмало сасвим разорен, Израел одлучно напредује ка следећој фази плана, чији је циљ да становништво Газе учини трајно неспособним, израњављеним, болесним, гладним, бескућним и незапосленим.
Кад се становништво Газе сведе на масу без заједничког именитеља, без организованог друштва, без основних услуга и институција и, наравно, без вођства, потпуна дезинтеграција олакшаће прелазак у следећу фазу, од које се никад није одустало, фазу протеривања. Тек тада ће проблем Газе бити коначно решен. Само на тај начин.
Јасан одјек тог плана могао се чути прошле недеље у изјави двојице његових архитеката и извршилаца: премијер Бењамина Нетањаху рекао је да је његова „директива“ да се област Појаса под контролом Израела прошири са 60 на 70 одсто.
Министар одбране Израел Кац написао је на X-у: „Заклели смо се да Хамас неће владати Газом ни цивилно ни војно, и тако ће бити. Биће примењен и план добровољне миграције, све у одговарајуће време и на одговарајући начин.“ Другим речима, Газани ће се претворити у „стадо“ које ће лако бити транспортовано далеко „у одговарајуће време и на одговарајући начин“. На крају крајева, ред се мора одржати.
„Искорењивање Хамасовог режима“ у Гази није усмерено само на тај циљ. Пошто се Израел категорично супротставио томе да Газом управља палестинско тело – ни палестинске власти ни међународна организација, а нема намеру да сам управља Појасом – јасно је о чему се ради: Израел не жели да иједна организација управља Газом. Он жели два милиона људи у шаторима. Тако ће их лакше протерати.
Кад Кац каже да Хамас неће водити цивилну управу Газе, он врло добро зна да осим Хамаса нема – нити ће у догледној будућности бити – никог ко би управљао. У овом тренутку, једина алтернатива цивилној управи Хамаса је анархија. А хаос је добар за Израел и остварење његовог плана.
Израелска пропаганда може наставити да виче да је Газа исто што и Хамас, а да је Хамас исто што и терористи. То је, наравно, лаж. Не само што нису сви из Газе у Хамасу, већ није терориста свака особа која је дефинисана као Хамас. Израел врло добро зна да десетине хиљада учитеља, лекара, полицајаца и државних службеника који добијају плате од Хамасове владе нису терористи. Али то што их је тако дефинисао омогућило му је да убије хиљаде људи као „терористе“. Саобраћајни полицајци, књиговође и учитељи нису терористи и њихово убијање је недопустиво. То је било и остало ратни злочин. Нису терористи ни новинари чије је новинарске легитимације издао Хамас. Они могу бити пропагандисти, као што су то и многи израелски новинари, али нису терористи.
Израел је убио две муве једним ударцем: добио је легитимитет, мада лажан, да убија кога год хоће и спровео још једну фазу свог плана. Ниједно друштво не може да функционише без учитеља, лекара, социјалних радника, инжењера и службеника, а без функционалног друштва биће лако протерати житеље Газе на све четири стране света.
У четвртак је емитована последња епизода политичког серијала који води Такер Карлсон (The Tucker Carlson Show)– двосатни интервју с др. Ником Мајнардом, британским хирургом који је студирао на Оксфорду и повремено волонтирао у Гази током 17 година. Од страхота које је тамо видео и описао пада вилица: лешеви с рукама у лисицама, тинејџери упуцани у тестисе, бебе које су умрле од глади, превремено рођене бебе остављене у инкубатору кад је болница евакуисана по наређењу Израелских одбрамбених снага које су нађене мртве неколико недеља касније.
Сваки Израелац, свако људско биће на свету мора видети или чути тај интервју. Све те страхоте имале су један циљ: израелско „решење“ проблема званог Газа.
Извор: Пешчаник
