Piše: Gideon Levi
Sada je zaista Bibi ili Tibi – ili će biti Ahmad Tibi, kao simbol svih arapskih političara, ili propast.
Budućnost Izraela sada zavisi od njegovih arapskih građana i od odnosa jevrejskih građana prema njima. Osamdeset godina nakon Nakbe i osnivanja jevrejske države, izraelski Palestinci mogli bi da odluče o njenoj sudbini. Ima u tome neke istorijske pravde. I nimalo ne preterujem kada to tvrdim.
Rezultati izbora doveli su do situacije u kojoj Izraelci moraju da biraju između vlade koju predvodi Benjamin Netanjahu i vlade u kojoj učestvuju arapske stranke. Nema druge mogućnosti. Glasači „bloka za promene“, uključujući i rasiste među njima, kojih ima mnogo, treba da se zapitaju ko je naneo veću štetu zemlji, Bibi ili Tibi? I ko će joj u budućnosti naneti više štete, Jusef Džabarin ili Itamar Ben Gvir, Bezalel Smotrič ili Mansur Abas?
Ali ovde nije reč samo o sledećoj vladi. Poslednjih dana shvatamo da u Izraelu nema alternative desnici bez uključivanja Arapa u blok za promene. Sviđalo se to nekome ili ne, bez njih je svaka promena nemoguća.
Izrael je naglo skrenuo udesno i sada plaća cenu za to, ako se to uopšte može nazvati tako. Izborni rezultati su pre razlog za slavlje. Oni su Izrael stavili pred dva sasvim jasna izbora. Nema vlade levog centra bez arapskih stranaka, bez istinskog savezništva, poput onog „istorijskog“ sa ultraortodoksnim Jevrejima, koje je trajalo decenijama i obezbeđivalo neprekidnu vlast stranke Mapai.
Arapski građani Izraela prvi put u svojoj istoriji postali su deo države Izrael i neodvojiva komponenta koalicije za promene. Ostaje da se vidi da li je ta koalicija sposobna da prevaziđe sopstveni, duboko ukorenjeni rasizam i prihvati Arape, ne stisnutih zuba, ne ispod stola, ne zbog „spoljnih“ pritisaka i uz gađenje, već otvoreno, pred svima, kao ravnopravne partnere, s radošću i ponosom.
Ako lideri opozicije odbace Arape, jasno će pokazati da se zapravo nimalo ne razlikuju od Netanjahua, da im je čak i đavolski Netanjahu draži od odustajanja od sopstvenog rasizma. Ako propuste ovaj trenutak, svima će biti jasno da je rasizam najviša vrednost u ovoj zemlji, bez izuzetka, iznad svih drugih vrednosti.
Sada prestaje svako pretvaranje. Postoje li ovde zaista dva odvojena tabora, „sinovi svetlosti“ i „sinovi tame“? Ili su svi „sinovi tame“? Još četiri godine Netanjahuove vladavine, kao što je već mnogo puta rečeno, predstavljale bi gotovo egzistencijalnu katastrofu. Uključivanje izraelskih Arapa u vlast je manje opasno od toga.
Tu nema nikakve pretnje, samo velikog obećanja. Posle 80 godina isključivanja i neravnopravnog tretmana, tokom kojih nije osnovan nijedan novi arapski grad ili selo, dok se govor na arapskom smatra nedopustivim na ulicama naših gradova, a „judaizacija“ se i dalje doživljava kao cionistička vrednost, ukazala nam se jedinstvena prilika.
Arapi sada mogu da pruže ruku Gadiju Ajzenkotu i njegovim partnerima, nudeći im savezništvo. Ne samo sa „omiljenim“ arapskim liderom, Mansurom Abasom, već sa svima njima. Takvo savezništvo će, naravno, imati svoju cenu, kao što i treba. Ono će promeniti i lice jevrejskog društva. Možda ćemo zahvaljujući njemu biti pošteđeni još jednog ili dva genocida, kao i pogroma i ubistava u beduinskim zajednicama. Sasvim sigurno ćemo zbog toga postati bolje društvo.
I svet će biti oduševljen. To će koštati manje od potkupljivanja ultraortodoksnih Jevreja i manje će ugroziti budućnost države od ogromnih suma koje se isplaćuju naseljenicima. U zamenu za pristojnu ponudu, može se pretpostaviti da bi čak i radikalnija stranka Balad mogla da nam se pridruži.
Analitičar Kanala 12 Amit Segal već je zapretio tvrdnjom da se u „bloku za promene“ nalazi šest članova porodica talaca i da nema šanse da oni pristanu na saradnju sa Arapima. Sumnjam da su ga oni ovlastili da govori u njihovo ime. U svakom slučaju, zašto ne bi pristali? Da li je Džabarin nekoga ubio? Da li je Sami Abu Šehadeh nekoga silovao? Ne osvrćite se za sobom, pustite one koji su otišli da počivaju u miru, kako kaže „Pesma za mir“, nezvanična himna izraelskog mirovnog pokreta.
Blok za promene nema cionističku većinu i to je odlična vest.
Izvor: Peščanik
