Пише: Гидеон Леви
Сада је заиста Биби или Тиби – или ће бити Ахмад Тиби, као симбол свих арапских политичара, или пропаст.
Будућност Израела сада зависи од његових арапских грађана и од односа јеврејских грађана према њима. Осамдесет година након Накбе и оснивања јеврејске државе, израелски Палестинци могли би да одлуче о њеној судбини. Има у томе неке историјске правде. И нимало не претерујем када то тврдим.
Резултати избора довели су до ситуације у којој Израелци морају да бирају између владе коју предводи Бењамин Нетањаху и владе у којој учествују арапске странке. Нема друге могућности. Гласачи „блока за промене“, укључујући и расисте међу њима, којих има много, треба да се запитају ко је нанео већу штету земљи, Биби или Тиби? И ко ће јој у будућности нанети више штете, Јусеф Џабарин или Итамар Бен Гвир, Безалел Смотрич или Мансур Абас?
Али овде није реч само о следећој влади. Последњих дана схватамо да у Израелу нема алтернативе десници без укључивања Арапа у блок за промене. Свиђало се то некоме или не, без њих је свака промена немогућа.
Израел је нагло скренуо удесно и сада плаћа цену за то, ако се то уопште може назвати тако. Изборни резултати су пре разлог за славље. Они су Израел ставили пред два сасвим јасна избора. Нема владе левог центра без арапских странака, без истинског савезништва, попут оног „историјског“ са ултраортодоксним Јеврејима, које је трајало деценијама и обезбеђивало непрекидну власт странке Мапаи.
Арапски грађани Израела први пут у својој историји постали су део државе Израел и неодвојива компонента коалиције за промене. Остаје да се види да ли је та коалиција способна да превазиђе сопствени, дубоко укорењени расизам и прихвати Арапе, не стиснутих зуба, не испод стола, не због „спољних“ притисака и уз гађење, већ отворено, пред свима, као равноправне партнере, с радошћу и поносом.
Ако лидери опозиције одбаце Арапе, јасно ће показати да се заправо нимало не разликују од Нетањахуа, да им је чак и ђаволски Нетањаху дражи од одустајања од сопственог расизма. Ако пропусте овај тренутак, свима ће бити јасно да је расизам највиша вредност у овој земљи, без изузетка, изнад свих других вредности.
Сада престаје свако претварање. Постоје ли овде заиста два одвојена табора, „синови светлости“ и „синови таме“? Или су сви „синови таме“? Још четири године Нетањахуове владавине, као што је већ много пута речено, представљале би готово егзистенцијалну катастрофу. Укључивање израелских Арапа у власт је мање опасно од тога.
Ту нема никакве претње, само великог обећања. После 80 година искључивања и неравноправног третмана, током којих није основан ниједан нови арапски град или село, док се говор на арапском сматра недопустивим на улицама наших градова, а „јудаизација“ се и даље доживљава као ционистичка вредност, указала нам се јединствена прилика.
Арапи сада могу да пруже руку Гадију Ајзенкоту и његовим партнерима, нудећи им савезништво. Не само са „омиљеним“ арапским лидером, Мансуром Абасом, већ са свима њима. Такво савезништво ће, наравно, имати своју цену, као што и треба. Оно ће променити и лице јеврејског друштва. Можда ћемо захваљујући њему бити поштеђени још једног или два геноцида, као и погрома и убистава у бедуинским заједницама. Сасвим сигурно ћемо због тога постати боље друштво.
И свет ће бити одушевљен. То ће коштати мање од поткупљивања ултраортодоксних Јевреја и мање ће угрозити будућност државе од огромних сума које се исплаћују насељеницима. У замену за пристојну понуду, може се претпоставити да би чак и радикалнија странка Балад могла да нам се придружи.
Аналитичар Канала 12 Амит Сегал већ је запретио тврдњом да се у „блоку за промене“ налази шест чланова породица талаца и да нема шансе да они пристану на сарадњу са Арапима. Сумњам да су га они овластили да говори у њихово име. У сваком случају, зашто не би пристали? Да ли је Џабарин некога убио? Да ли је Сами Абу Шехадех некога силовао? Не осврћите се за собом, пустите оне који су отишли да почивају у миру, како каже „Песма за мир“, незванична химна израелског мировног покрета.
Блок за промене нема ционистичку већину и то је одлична вест.
Извор: Пешчаник
