Piše: Milija Todorović
Da, okomili su se na Andrijin telegram saučešća, oni koji su po završetku Mladićevih ratnih dejstava u BIH slali „čestitku srpskoj Hercegovini“ na izvojevanoj pobjedi. Sjećate se toga? Godina 1995. i kraj rata. Očigledno su u tadašnjem DPS-u bili zadovoljni učinkom Mladićeve vojske. Koju su pomagali (Vlada M.Đ. najkonkretnije) i onda kada Slobo M. i Momir B. bjehu digli ruke od te vojske i „bezdušno im spustili rampu“ (citiram M.Đ.)
Pa dobro, reći će neko, to je bilo prije 30 godina. Šta sad? Pa sada nam ostaje da konstatujemo kako od tada do danas, niko ne ponudi ili ne podnese ostavku zbog takvih zaokreta i pretumbacija. A i to bi se dalo progurati ili privremeno zaboraviti (radi zajedničkog evropskog puta, je li) da upravo oni iz DPS-a, ne kidišu svim načinima da diskredituju drugoga zbog onoga što sami nijesu bili u stanju da prevaziđu ili ponesu odgovornost za ratna dejstva, koja je sud u Hagu kvalifikovao kao zločine.
Zašto su toliko dvolični? Pa zato što ih zabolje peta za ratne zločine, za osuđene i optužene. Jednostavno im se ukazala prilika da destabilizuju većinu, te da sebe istaknu kao alternativu takvoj destabilnosti. A ta peta koja ih zabolje, pokazaće se kao Ahilova u slučaju DPS-ovih političkih mogućnosti. Jer, onda kada vam se učini da su oni evropejci, pokazaće se kao zadrigli nacionalisti. Kada pomislite da im je do demokratije, vidjećete da im je samo i jedino stalo do povratka na decenijske privilegije i monopole.
Ajde što nijesu dosljedni oko rata koji su sami počeli i završili, igrajući se sudbinama drugih naroda i država, nego im itekako manjka principa na nivou osnovnih pravila demokratije: kvorum, većina, manjina… Naime, oni bi da se ustanovi kako je Andrija Mandić prepreka evropskim integracijama, ali je većinsko mišljenje narodnih predstavnika, sasvim suprotno. Oni bi da se pamti kako Mandić nije dozvolio raspravu i prebrojavanje eventualnog kvoruma, ali danima prozivaju sve oni koji „nijesu bili u sali“, i tako rade ono što je Mandić uradio prvog dana: konstatuju da nije bilo kvoruma. Oni bi da se deklarišu kao branioci evropskog puta Crne Gore, ali ih Kos i Šarec svakodnevno vuku za uši i doslovno vraćaju u klupe evro-integracija.
A tu je i glasni Evropski, čuj mene Sovjetski savez. Oni tek rone suze za evropskim vrijednostima, i za poštovanjem evropskih deklaracija. Kad, ono, međutim, upravo su oni najgrlatiji promoteri stava da se evropske deklaracije protiv boljševičkog totalitarizma ne budu usvojene i u crnogorskom parlamentu. Jer, ako se usvoje, od njihovog će evropejstva ostati samo dugmići. A do tada: obavezna sezona lova na četnike, popove, ćirilicu … Da im Staljin pozavidi na maštovitosti.
