Препјевао: Елис Бекташ
Точак
моју прабаку
звали су грофица
због њене одмјерене меланхолије
од какве ни царице не болују
моја бака
школовала се у бечу
и отамо као мираз
донијела депресију по најновијој моди
моја мајка
носила је тјескобу
као доказ раскида с прошлошћу
и правилно усмјерене свијести
моја галина
а шта ти имаш
осим расутости по поду
и козметичког прибора
умјесто појаса за спашавање
–
Игра на срећу
прецртала сам шест снова
не размишљајући пуно о вјероватноћи
вечерас је извлачење
обогатим ли се
купићу ти нову себе
и једну крлетку од бамбуса
у коју ћеш ставити свакодневницу
да не одлети кроз прозор
или да је мачке не поједу
–
Здравица
у болници нема опијата
овдје су дроге
војнички дисциплиноване
враћа ми се здравље
с њим и бол
неподношљива
враћа ми се здравље
да обасја наказност
моје самоће
враћа ми се здравље
а коме ја
да се вратим
мој ели
мој брижни ели
лама сабахтани
–
Живот
пред доктором
да ме прегледа
пред љубавником
да ме зајаше
пред зрцалом
да ме попљује
пред морем
да пљувачку сапере
живјети значи скидати се
имати пред ким разголитити
и болест
и љепоту
и гријех
и невиност
–
Игра
са зида мачка
посматра ме очима
боје свитања
живот је игра
у којој ми смрт добацује
лоптице и штапове
толико сам их пута вратила
руци која их баца
да у нагону више нема сласти
са зида мачка
посматра ме очима
боје свитања
–
Рестрикција у доба љубави
у мом стану вода је инвалид
и дан јој је пет сати краћи
прозор ми је обогаљен маглуштином
и по читаву се ноћ превија од фантомског бола
мој вољени нема лијеву ногу
и има краће срце
ногу му разнијела мина
а ја осакатила срце неопрезним погледом
понекад је напорно бринути се за толике богаље
али не тужим се
кад увече или пред зору стигнем кући
бар сам сигурна да ћу их затећи ту
–
У орбити
туђиш се
из дана у дан
и све си горчи
што ти се разумијевање
више грана
и корјени
рекао би човјек
да ћеш од те горчине
рађати бадемима
а никад да помислиш
да ли се валентина терјешкова
кружећи орбитом
зажељела курца
–
Феодосија
Шаљем ти разгледницу из Феодосије
са фотографијом ђеновљанске тврђаве
која је импресивна и напуштена
која се не сјећа својих градитеља
која је лијепа и буди машту
попут тебе
Разгледница је драги мој
сажета идеја живота
који такође мора имати маркицу
да би од пошиљаоца стигао примаоцу
и на ком је тако мало бјелине
а толико је тога што би
требало рећи
Зато ти шаљем разгледницу без ријечи
на њеној бјелини моје су њежности
и моја смрт
Тако ћу двапут бити сахрањена
једном у свом гробу
други пут у твојој кутији са ситницама
у коју твоја Ана не завирује
Биљешка преводиоца
Галину Гончарову упознао сам посве случајно прије тачно двадесет година. Упознао сам је у Зеници у коју Галина уствари није дошла, већ је у њој скоро волшебно завршила на кријести таласа чудних догађаја које на овом мјесту нећу откривати. Након годину дана пријатељевања, које је постајало све дубље и које је на крају стасало у некакав чудан, скоро братскосестрински однос, по Галину је из Русије стигао њен брат Аљоша и одвео је у Москву. Каснији догађаји показали су да би можда био срећнији исход да се Аљоша кући вратио сам, а Галина да је остала у Зеници или наставила своја лутања, али то је једна од оних тајни којима је суђено да заувијек остану тајном. Када је Галина, три године по повратку у Русију, заувијек склопила очи у московском Државном медицинском центру за форензичку психијатрију и наркоманију V. П. Сербски, Аљоша ми је уз обавијест о томе, као знак захвалности за моју бригу о Галини током њене зеничке године, послао три роковника са њеним дневничким записима и једну свеску у којој су се налазиле њене пјесме, које можда нико прије није прочитао. Неке од тих пјесама доносим овдје у свом препјеву.
