Пише: Елис Бекташ
Пред оне прве слободне и демократске изборе од прије три и по деценије одем ја у зеничко позориште на скуп Странке зелених јер сам одувијек гајио симпатије за екологију и пријатно се изненадих кад сам видио да је велика сала скоро до посљедњег мјеста испуњена политички освијештеним и ослобођеним грађанима но испоставиће се да је већина присутних дошла преварена бојом у називу странке па разочарано почеше излазити из сале у коју су дошли да виде Алију и Ејуба.
Али ето, и оно што је остало у сали било је довољно да представљање програма Странке зелених не буде узалудно а ја читав тај догађај памтим по једном живописном и егзалтираном те помало хиперактивном субјекту који је ту био у својству лидера странке и који је помало неурастеничним али ипак ауторитативним и сугестивним гласом говорио о значају екологије и нама Зеничанима обећавао чист ваздух ако будемо дали глас његовом програму.
Морам признати да је мени његов говор звучао јако смислено и битно, али од мог субјективног доживљаја значајнија је објективна чињеница која вели да је то био тренутак у ком сам први пут у животу видио доктора Дабића који се тад презивао Караџић и који ми је до тог часа био познат само као лош до осредњи лиричар из Сарајева.
Недуго након тог скупа у зеничком позоришту Рашо се нешто збунио па је умјесто оне своје Љиље Зелен напустио Странку зелених и прешао у СДС па се стао мало лизати а мало свађати са Алијом и Стјепаном услијед чега је ускоро избио рат као куриозитетан и јединствен примјер рата ког су започели коалициони партнери у власти.
Посљедица тог преласка из мирнодопског у ратно стање била је и редукција рада Жељезаре на минимум јер услијед ратних дејстава ни жељезна руда ни ћумур више нису могли стизати у потребним количинама, што је, опет, за посљедицу имало радикално смањивање загађења и нестанак смога па смо коначно могли дисати чист ваздух барем током тих ратних година и тај чист ваздух над Зеницом доказ је да је Рашо Караџић једини политичар за ког ја поуздано знам да је испунио дато предизборно обећање и Зеници подарио чист ваздух, мада треба бити поште па казати да он сам никад не би могао испунити то обећање без братске помоћи и здушне подршке швалера Алије Изетбеговића и лептиричара Стјепана Кљуића те других субјеката с којима су они рушили већ срушени комунизам.
А рушили су нешто што је било већ срушено да се њихови поданици не би досјетили да је та багра кренула рушити нешто посве друго а за почетак достојанство својих поданика и то тако што су им говорили да им враћају достојанство а несрећни поданици тако затуцани и убијени у мозак претходним искуством са комунистичком властодржачком багром нису имали памети да се запитају одакле њима уопште достојанство па да га некоме враћају нити су могли разумјети да су се добровољно одрекли сваког достојанства чим су повјеровали у оно што су им ти сплеткароши и нерадници па и осуђивани привредни криминалци говорили јер, јебемлига, не састоји се достојанство од алхемијске смјесе страха, крволочности и курчења без покрића нити од назадних и примитивних традиција.
Али ако већ тад ваши родитељи нису имали ни достојанства ни памети, па де га сад ви шчепајте мајкамустара, умјесто да попут ваших родитеља чекате да вам га враћају они који га ни сами немају и научите да се достојанство састоји прије свега од храбрости да се каже јебига, зајебали су нас и нагузили у мозак, али шта је ту је, плач неће вратити одбјегле камиле, него хајде да ево овог часа згулимо све те емоције и заносе и да схватимо да неће свијет пропасти што су нам преци били идиоти који су пустили покварењаке да преузму вођење кола од других покварењака, а достојанство се поред тога састоји и од храбрости оног Андерсеновог дјечака коај је потребна да се мршне тамо гдје му матери никад сунце није засјало свако ко вам нуди придјеве умјесто бројева и замјенице умјесто именица.
Јебемлига, ако су ваше родитеље пажљиво одабрани и припремани манипулатори и сплеткароши већ ухватили на кривој нози у вртложном часу распадања Југославије и изненадили их, зашто бисте ви данас допуштали да вас у мозак исто тако гузе ови касаблијски трећелигаши који се смјењују у позицији и опозицији или ви можда одиста уживате у томе да вас неко гузи у мозак у шта ја већ одавно основано сумњам а помало и разумијем, јер ако сте од родитеља наслиједили празан мозак њега заиста није лако носити па вам је и курчина ове владајуће и опозиционе пашчадије у њему заухар, а сад топло млијеко, пишат па спават јер вас ујутро чекају обавезе испољавања онога што мислите да је достојанство, не дао драги Бог ником такве недаће.
Осим ако вам се у сну не укажу студенти из Београда и Новог Сада, па коначно схватите шта значи бити младост која не одбацује будућност и која не жели да понавља јадну и биједну прошлост својих родитеља.
