Пише: Елис Бекташ
Златокоси Ернст Хајнес, прћастог носића и као седеф белих зубића, имао је управо бајковито детињство. Био је јединац па му родитељска љубав није била ускраћивана нити ју је морао делити. Кућа, коју је мајка Марија одржавала у беспрекорном реду, осмесима и песмом испуњавајући је неуспоредивом топлином, била је Ернстов замак а двориште са неколико стабала јабуке и разгранатим орахом његова кнежевина. На починак није одлазио а да му отац и мати не прочитају бар једну бајку или бар једну песму Фоглевајдеову, којег је Ернст нарочито волео међу свим великим песницима. Са другим дечацима није се дружио јер је презирао њихове грубе игре – уосталом, зар да с неким дели почасти што их је уживао у свом кнежевском замку и дворишне пустоловине из којих је излазио као славом овенчани победник.
Једнога дана над Ернстово благородно детињство надвила се црна сенка. До тада увек насмејани отац Рудолф стигао је кући, лица које је изгледало као лица мученика насликаних у либечкој катедрали. Док је Ернст прао руке пре ручка, чуо је како отац Рудолф говори мајци Марији: „Хер Росенблаум ми је дао отказ у банци. Није хтео да отпушта своје Јевреје. А ја сам му био најуреднији и најоданији службеник.“ У сасвим незнатно отегнутом нагласку којим је његов отац изговорио реч хер била је садржана сва горчина и сва невољност једног света који се рушио.
Сутрадан, док је Ернст био забављен савлађивањем змајева у својој дворишној кнежевини, отац Рудолф је на тавану замка испалио себи хитац у слепоочницу из малог Лебед револвера. Велика економска криза после ће узети још многе жртве, али Ернст, који је стварност разумевао дубље и страсније него одрасли и учени људи, непогрешиво је знао да је његов вољени отац Рудолф био жртва злог Јеврејина хер Росенблаума, који није хтео да отпушта своје сународњаке, па је стога уништио његовог оца који је тако красно читао Фогелвајдеове песме.
Ернст Хајнес није срео пуно Јевреја током свог детињства и дечаштва у Либеку. Штавише, не зна се поуздано да ли је срео и једног јединог. Но зли чин хер Росенблаума био је довољан да га увери у истину о томе како су сви Јевреји одреда зли. И одиста, имамо ли права судити му на том уверењу – та зар је могао изградити другачије веровање без темеља на којима би оно почивало?
1933. године Ернст Хајнес пријавио се на оглас исписан готичким словима, за пријем у СС службу. Премда лишен телесних предиспозиција, раскошни ум омогућио му је да напредује све до чина пуковника и да буде постављен за начелника службе обезбеђења у Берген-Белзену.
Када су здружене британско-канадске трупе ушле у логор у Берген-Белсену, златокоси СС пуковник Ернст Хајнес, прћастог носа и са зубима који су још увек били бели као да су од седефа, изашао је пред њих и, пружајући свој Валтер ПП као знак предаје, рекао: „Please, have in mind that I love Mickey Mouse and jazz.“
