Превео: М. М. Милојевић
Већина дронова западне производње је превише скупа и није релевантна за ону врсту рата коју Русија води
Амерички Свичблејд дронови су једном представљали врхунац технологије. Брзи, паметни и прецизни, представљали су неизбежну опрему специјалних снага у Ираку и Авганистану. Али када је једна серија дронова Свичблејд-300 пристигла у Украјину 2022. године, висока очекивања брзо су пољуљана. Дронови су били претерано скупи. Мучили су муку са руским средствима за електронско ратовање. Изазивали су најмању могућу штету онда када су погађали мете. „Када смо их тестирали, дешавале су се грешке у условима електронског ометања“, каже Валериј Боровик, који ради на развоју војних дронова. „Када је један погодио задње стакло минибуса, шофершајбна се није ни затресла“.
Од тада различите западне компаније настоје да покажу своје дронове на ономе што је постао светски полигон за тестирање. Али углавном су биле неуспешне. Украјинске компаније некада су настојале да опонашају звучне западне технолошке компаније као што су Андурил и Хелсинг али сада су оне те које трасирају пут којима би требало да се упуте ове компаније вредне више милијарди евра. Господин Боровик, чији су дронови повезани са онима који су коришћени у Операцији Паукова мрежа (Operation Spiderweb), дрским украјинским препадом у којем су уништени стратешки бомбардери дубоко на руској територији, указује да је западног порекла свега 20 до 30 одсто технологије на бојном пољу. „Украјина сада надилази [када су посреди дронови, прим.прев] готово сваку другу државу на свету“, каже.
Део објашњења је цена, али перформансе су све значајније. Украјинске компаније које се баве развојем дронова производе уређаје који су релевантнији за начин борбе која се води. Оне су агилније, прилагодљивије и боље разумеју стање на фронту, располажу великом количином података о особеностима бојишта (big data) и кадре су да врше брзе измене. Не тестира сваки западни одбрамбени див своје уређаје у украјинској реторти. Али „уколико нисте видели море, како ћете направити добар чамац“, пита се Вадим Јуник, предводник Тех форс УА, конзорцијума украјинских одбрамбених компанија.
Волстрит џурнал: Приоритети комунистички партије усложњавају планове за опоравак кинеске економије
У језгру проблема налази се доктринарна сучељеност. Све донедавно, западне државе усредсређивале су се на напредну опрему која је добро радила у ограниченим сукобима против слабијег противника. Украјинско-руско бојно поље је другачије: опште, уравнотежено и врло демократизовано. Јефтини дронови који оператеру омогућују управљање преко камере из првог лица (First Person View Drones, скраћено еф-пе-ве) прво су били уведени међу украјинским снагама 2023. године да би их потом копирала Русија. Њима се сада уништавају највредније мете за које је раније било потребно најнапредније наоружање. Главна руска иновација је у међувремену било усвајање стратегије „спамовања“, масовног груписања дронова како би се превладала противничка одбрана.
Све ово чини замењивост опреме кључним фактором. Просечан век вођеног копненог возила без посаде (unmanned ground vehicle) је око недељу дана, каже Виктор Долгопијатов, који предводи Буреви (Burevii), конструкциони биро који је начинио продоре у развоју ове пионирске врсте наоружања. Када се помноже ови губици са две хиљаде километара дугим фронтом опсег губитака постаје намах јасан. Нема много смисла да се у битку пошаље неколико западних земаљских система који коштају по неколико стотина хиљада долара када украјинско оруђе које је готово еквивалентно може да се произведе по цени од 10-20 хиљада долара. Ипак, управо су у овако скупе системе улагале западне компаније и њихове владе. „То је као да бирате између Бе-ем-веа и Шкоде Октавије“, каже Едуард Лисенко, управник у Брејв-1, владиној одбрамбено-индустријског групацији. „Бе-ем-ве је бржи и удобнији али није од нарочите користи уколико је потребно пре свега да свакоме обезбедите аутомобил“.
Један дрон који отелотворује украјински одговор у стилу производње јефтинијих Шкода на руски рат преплављивањем одбране дроновима јесте Блискавка (муња), летелица која је настајала инверзним инжењерингом руске летелице Молнија (исто муња, само на руском). Блискавка, која је недавно ушла у серијску производњу, израђена је од најјефтинијих доступних материјала.
У питању није летелица нарочито пријатног изгледа али изузетно одговара војницима на првој линији фронта, пошто може да пренесе осам килограма тежак експлозивни терет на даљину од преко четрдесет километара по ниској цени од осамсто долара. Водећи инжењер који је радио на развоју овог дрона критикује западне конкуренте који се, како каже, усредсређују на претерано сложене производе са великим маржама како би оправдали мале производне серије и високе трошкове истраживања и развоја.
Компаније које су успеле да остваре потражњу својих производа у Украјини су управо оне које су установиле знатно и рано локално присуство: достављајући системе за тестирање да би онда вршиле брзе измене. Под овакве компаније спада она коју је подржао некадашњи генерални директор Гугла Ерик Шмит и Квантин системс, немачка компанија која производи извиђачке дронове. Дрон Вектор, производ компаније Квантум системс, је међу најскупљим уређајима који се користе у Украјини али га команданти добро оцењују. Олександар Бережни, који је на челу компанијиног представништва у Украјини, каже да је рано локално присуство било свестан избор како би се изашло на крај са потребама извођења брзих и честих промена.
Украјинске иновације још увек нису оствариле утицај тамо где су токови озбиљног новца. НАТО земље које су у процесу повећања војне потрошње на пет одсто бруто домаћег производа, од чега ће три и по одсто бити издвојено за „непосредне“ војне потребе. Има назнака да долази до промене приоритета али већина нових инвестиција и даље одлази на финансирање европских компанија које производе технолошка решења неподобна за рат са Русијом. У међувремену, украјинске компаније са достигнућима опробаним у борби су у шкрипцу са новцем. Можда 40 одсто укупних земаљских капацитета за производњу дронова стоји неискоришћено. На недавном окупљању који је у Лвову уприличила група Брејв-1, украјинске фирме прикупиле су сто милиона долара у једној рунди од приватних инвеститора. То је било четири пута више него прошле године, али је ситан износ када се упореди са десетинама милијарди долара које се троше у иностранству.
Свакако, било која инвестиција у украјинску индустрију дронова наилази на очигледне потешкоће. Земља има слабу заштиту интелектуалне својине, мањкаву владавину права и ограничења у погледу извоза наоружања током ратног стања. Постоје сумње у вези са дугорочним пословним изгледима. Украјина је преокренула уобичајени профитабилни пут преноса технологија из војног у цивилни сектор тако што је цивилну технологију прилагодила бојним потребама. Нажалост, велики део те технологије лако је опонашати. Ипак, тешко је не доћи до закључка да би западне компаније, војске и владе имале користи ако би више користиле украјинско експертско познавање употребе дронова.
Западне компаније можда држе у потаји најбољу опрему и не шаљу је на украјинско војиште, из свих горе наведених а вероватно и из још неких разлога. Међутим, случај Свичблејда 300 показује да технологија има ограничени рок трајања и да јој је потребно стално ажурирање. Новија верзија Свичблејда користи се са доста солидним учинком у условима руског електронског ометања слабијег интензитета. Најсавременије наоружање увек би требало да буде упослено. Али рат у Украјини је отворио Пандорину кутију из које навире јефтина технологија која превладава противничку одбрану и која може да преплави било коју војску која за тако нешто није спремна. „Нико на овоме свету није упознат са претњама које сутрашњица доноси – ниједан аналитичар, ниједан генерал“. каже господин Боровик. „Мој савет одбрамбеним компанијама јесте да уколико нисте темељно укључене у рат у Украјини данас већ колико сутра сте на путу ка банкроту“.
Извор: The Economist
