Пише: Др Момчило Д. Пејовић
(Као) лојалан грађанин, не данашњи „наш“ или „њихов“ патриота а још мање односно никако комита, и становник јуначке и слободарске, усправне и независне, правне и еколошке, демократске и државе чланице НАТО савеза, са бескрајним и плаветним небеским сводом изнад ње, има(м) право да јавно упита(м) и сазна(м) од (не)надлежних и (не)одговорних институција, бројних нво организација и појединаца да уједно буде(м) потпуно информисан о „судбини (про)копаног тунела“ испод дебелих темеља зграде Вишега суда у Подгорици! Наравно, и епилог(у) односно докле се стигло са копањем или подземним орањем ради култивисања, веома кратке око 30-так метарски дуге дионице пута од приватног стана до службених подрумских просторија те високе судске инстанце у некадашњем Монтен(иј)егру односно данашњој Црној Гори!
Да ли је оправдано односно реално очекивати да, на тако значајној дионици у само срцу – центру града Подгорице, буде настављено са радовима, моли(м) за одговор, у потпису ваш грађанин др Момчило Д. Пејовић?
А жашто сам баш ја тако запео и заинтересован „много“, о нечему што ни државу, тако и толико „правну и демократску“, не интересује шта је било и докле се са истрагом о „рударско-археолошким“ радовима и пословима стигло ево скоро ће година дана? И, ко је тај код кога су били „кључеви“ тога пројекта да се на миру изводе радови под земљом, а истовремено, изнад земље, док трају радови на фасади те исте зграде, да се бука (не) би чула и ометао рад судија како би се сви они осјећали физички безбједно током цјелодневног па често пута и прековременог ноћног рада на бројним предметима, почевши од пријетњи или било које друге врсте опасности! А њихов дугогодишњи предсједник, не тако давно, о свему појма нема(ше)!? Данас само ‘ладно каже: да „не осјећа(м) моралну (…) одговорност“!? Да ли и даље баш тако мисли или се малко нехотице (о)клизнуо у својој недавној, политички мудрој и сврсисходној, изјави и интервјуу?
Баш у дану када је „откривена“ тајна „пукотина од тунела“, кроз који је промаја моћно „(за)ударала“, тај кључ/еви од депоа „није био“ код тадашњега предсједника Вишега суда!? Он (их) је дао или су били већ дати, ваљда превентивно, на „чување“ стражару односно чувару објекта како би благовремено било спријечено „страдање џепова“ његових, од сакоа или панталона, да се не пробуше док их је свакодневно носао са собом?! На овоме што се интересујем односно пишем има их који ће ми и много замјерити а понеки можда и савјет дати, па рећи: не дирај тамо, јер то није твоја зона „интересовања“!
А пазите односно опрезно обратите пажњу, поводом „откривања тунела“, на првобитну изјаву тада предсједника Вишега суда, да за сада, „(…) ништа не недостаје“, ваљда док се не утврди!? Предсједник Вишег суда Борис Савић (са)општио је у понедељак, „на конференцији за медије поводом обијања депоа тог суда, да је откривен тунел који је прокопан испод зграде суда, као и да је након досадашнег пописа констатовано да из депоа ништа није украдено“. Савић је, такође, рекао: „(…) није логично и увјерљиво да је циљ прављења тог тунела било одузимање онога што се у депоу налази„. (…) „Више ми то личи да је намјера, можда, била да неко побјегне, или да се деси гора варијанта од тога у односу на притворена лица. Имали смо ситуацију да су врата вишег суда била широм отворена кроз тај отвор. Имамо право да сумњамо да је мета био лак приступ суду и лак приступ просторији за задржавање, јер се физички мјесто гдје се налази отвор тунела и та просторија налази у близини просторије за задржавање„!
Нешто касније, утврдише послије дугог натезања, да недостаје или нема неки(х) пиштољ(а), пушке, нешто мало наркотика и неки(х) судски(х) (и)спис(а), а што би за касније могло све да буде крунски алиби онима за које се трага да су кључни налогодавци овог „подземног“ комплота, покушаја или преврата, за разлику од не тако давног Катиног фарсичног „државног удара“, који се обављао без оружја, јер га је он као Главни СДТ-а дао „потопити“ у језеро, ту преко границе!!
Само се чуду не могу начудити ко нама одраслим, пунољетним, зрелим, постаријим, грађанима пласира, односно сервира дјечије причице, басне, бајке и томе слично, да не кажем да је сва та прич(иц)а за ретардиране особе, пардон за особе са посебним потребама?
Онако, у пензионерској доколици, док чекам сљедећу пензију, јер ону прошлу сатријех у два три одласка на базар – пијацу гдје су цијене толико високе да ми више наум не пада поћи него ћу стопаницу и даље слати и (по)вјеровати јој да су цијене у трговинском ланцу дисконтних кућа мање толико да могу само трошити за (х)љеб, кило соли, 200 грама кафе и сасвим мало цукра, јер сам већ почео да се „шећерим“!?
Рекох (у) себи, ајде још једном напиши пар редака на тему копања или орања тунела испод зидина дебелог темеља зграде Вишега суда! Питај онако јавно, дако ти кажу, шта се (за)стало, која је мука настала да нико више о томе не прича, већ се само чује шапат и прича о интервјуу бившега предсједника Вишега суда и његово правно тумачење цијелога случаја, да не само што не предосјећа него и „Апсолутно не осјећа(м) никакву ни моралну (…) одговорност“ односно кривицу!? А на све то, још дода(је) да када се све то одбаци односно када се све то стави у други план ту нема нити може бити „ни материјалне ни формалне одговорности“!? Баш тако рече односно цитирам како је преузето из штампаних и електронских медија! Ако смијем тако све то пренијети, да ме сјутра (не)ко не позове на информативни разговор или не дај Боже још нешто теже да буде, па покрене противу мене какву кривичну тужбу и о јаду ме забави, јер и овако крај са крајем никако да повежем!
Е, то ти се зове моћ (п)равне државе, када појединац и високи јавни функционер стоји на врху свега и политички односно страначким интересом и диоптријом брани неодбрањиво, успут философирајући, фразирајући, попујући и тобоже умујући у интервјуима који су тако гладни праксе, струке, права и правне науке, све са одсуством здраве логике, струке и науке! А грађанин не смије ни зуцнути, а још мање у јавности прозборити коју ријеч и јавно (у)питати: ШТА ЈЕ СА ПРОКОПАНИМ ТУНЕЛОМ ИСПОД ТЕМЕЉА ВИШЕГА СУДА У ПОДГОРИЦИ? Да ли је, макар, затрпан или се чека да његови „пројектанти“ измијене пројекат – план ДУП-а, па да извођачи наставе са радовима и то сада буде (из)градња МЕТРО станице у сред Подгорице?
Наравно, у јавности се не може чути ријеч о томе, а мени ни у кући односно стану не може бити да (по)причам са укућанима или гостима, да (у)питам да ли је тако нешто нормално или забрањено! Е не можеш докторе наука, историчару, ти о томе писати, рекоше ми сви у глас не само они из куће него и још неколицина који ми правише друштво односно бијаху гости те вечери кад запође(до)смо причу односно ја наглас им читах оно што писаше у штампи, боље рећи цитат им преносих! Не може, стави тачку веч једном на тај текст који каниш објавити, исто као што много јачи од тебе и моћнији по буђелару се праве мртви а живе као бубрег у лоју! Запошљавају кога они хоће, а теби твоје најстарије „дијете“ је још на бироу рада – Заводу за запошљавање већ пуне двије деценије, а све због твојега писања! Кога је за то брига? Мани се свега и удри пером у ледину?! Богме, тако је уистину, рекох себи у браду, немам на то што рећи, јер све је истинска истина! Међутим, не могу тако урадити него ћу покушати да и тај текст објавим, (д)ако се нађе (не)ко, па нека буде што (не) може бити!
Е, у инат свих вас, ма и на мој свакако, што ми велите да радим све на своју штету, нека буде и овај пут да текст у ту сврху буде објављен, као и сви што су које до сада објавих!?
И за сами крај, мало правничког егзибиционизма и малограђанскога мудровања или нешто попут Б. Савића када је на питање новинара давао правно тумачење и објашњење на шта је све мислио и подразумијевао када је употријебио присвојне замјенице „наши и њихови“, па све би тако лијепо али без стила и логике, све посложено да се (не) зна шта је рекао или хтио рећи, тумачио или комбиновао струку и науку са страначком политиком некадашњих побједика на свим изборима од почетка њиховога па све до политичког стрмоглава на изборима крајем августа 2020. године!
„Савић: Морао бих да видим контекст цијеле поруке па да знам на шта мислите у смислу наши и ваши. У сваком случају наши су они који поступају по закону, а њихови су они који не поступају по закону. Само ту подјелу прихватам“.
Дакле, једноставно, све потпуно и јасно речено: „У сваком случају наши су они који поступају по закону, (…) са којима можемо да правимо договоре; а њихови су они који не поступају по закону, (…) сви остали којима се у борби за политичку превласт морамо супротставити, (…). Само ту подјелу прихватам“!
Да ли је Б. Савић, приликом одговора на питања новинара, био исхитрен, збуњен, недоречен или је заиста тако мислио па је индиректно себе п(р)озвао и промовисао као политичког односно страначког припадника, да не кажем војника, који је своме вођи односно политичком лидеру беспоговорно служио обављајући једну веома високу јавну функцију у судијској институци, гдје је „провео десет година на челу Вишега суда у Подгорици“?
Е нека нико не схвати да сам ја, који ово пишем, „наш(и)“ односно „њихов(и), нити био „наш“ па касније „њихов“ или био „њихов“ па постао „наш“, већ потпуно свој и поступао све по закону, а не по „закону наших“ нити по „закону њихових“ но по праву – слову закона и правди у држави Црној Гори! Само ту политичку флоскулу подјеле на „наш(и) и њихов(и) „не могу и нећу никако да прихватам!
