Preveo: M. M. Milojević
Čak i ako tehnologija ostvari svoj potencijal, mnogi ljudi će ostati praznih šaka
Već se sada može ubrojati u najveće investicione bumove u modernoj istoriji. Ove godine velike američke tehnološke kompanije potrošiće blizu četiristo milijardi dolara za infrastrukturu potrebnu za pokretanje modela veštačke inteligencije (ej-aj, VI). Open Ej-aj i Antropik, dva vodeća svetska proizvođača modela, prikupljaju svakih nekoliko meseci više milijardi dolara; njihova procenjena berzanska vrednost doseže iznos od petsto milijardi. Analitičari procenjuju da će do kraja 2028. godine iznos koji se širom sveta troši na računarske centre za obradu podataka premašiti tri hiljade milijardi dolara.
Obim ovih investicionih opklada čini vrednim da se postavi pitanje šta će se desiti kada dođe vreme za naplatu. Čak i da se ova tehnologija pokaže uspešnom, mnogi ljudi će ostati praznih šaka. A ukoliko se ne pokaže, ekonomska i finansijska šteta će se osetiti brzo i žestoko.
Investitori se uvek priklanjaju obećavajućim tehnologijama, ali Ej-aj groznica je mnogo žešća od većine ranijih bumova. Zagovornici buma tvrde da je opšta veštačka inteligencija (artificial general intelligence, skraćeno AGI) – modeli koji su bolji od prosečnog čoveka u izvršenju većine kognitivnih zadataka – nešto što je moguće ostvariti za svega nekoliko godina. Prve kompanije koje ovo budu razvile ostvariće neverovatan povrat svojih investicija. Investitori i inovatori znaju da možda ne podupiru pravi model. Ali ukoliko troše sporo i oprezno, onda možda ne bi trebalo da se zamaraju da uopšte i ulažu.
Posledično, u toku je neumorna investitorska trka, u kojoj velike tehnološke kompanije troše ogromne svote novca na računarsku snagu potrebnu za opsluživanje najvećih modela. Ovom sektoru se priključuje sve više učesnika, od stručnjaka za nekretnine do proizvođača električne energije. Kompanija Orakl je poslednja u nizu onih koje su se priključile zabavi. Procena njene vrednosti skočila je 10. septembra nakon što je objavila ambiciozno predviđanje u vezi sa svojim računarstvom u oblaku (cloud computing) biznisom povezanim sa veštačkom inteligencijom. Ova berzanska valorizacija učinila je nakratko Larija Elisona najbogatijim čovekom na svetu.
Tehnologija može da se razvija u pravcima koje investitori ne očekuju. Kada je, na primer, naizmenična struja na kraju odnela prevagu u Americi u 19. veku kompanije koje su se neposredno oslanjale na jednosmernu struju bile su bačene u zasenak i prinuđene na konsolidaciju. Danas investitori procenjuju da su verovatni pobednici u trci VI oni koji mogu da opslužuju najveće modele. Ali kako ovonedeljni izveštaji nagoveštavaju, najraniji korisnici ove tehnologije okreću se manjim jezičkim modelima, što bi moglo da ukazuje da je na kraju krajeva dovoljno na raspolaganju imati manje računarske moći.
Bez obzira šta se bude desilo, mnogi investitori će izgubiti novac. U najpovoljnijem scenariju AGI će pristići i uvesti sve u novi svet ekonomskog rasta od možda dvadeset odsto godišnje, kao što smo pisali u julu. Neki deoničari će ostvariti astronomski visoke povrate; mnogi drugi će se suočiti sa velikim gubicima. Trebalo bi takođe razmotriti verovatnije scenarije.
Put do široke primene mogao bi biti sporiji i neujednačeniji nego što investitori očekuju, što bi dalo dodatnu šansu onima koji sada zaostaju u razvoju veštačke inteligencije. Sitnije teškoće u tehnologiji, problemi u brzom povećanju proizvodnje električne energije ili upravljačka tromost mogle bi da znače da će usvajanje biti postepenije nego što se prvobitno očekivalo. Kako budu umanjivali svoja očekivanja prihoda od poslova sa veštačkom inteligencijom, mnogi investitori i kreditori bi mogli da postanu manje spremni na velika ulaganja. Pošto se dotok kapitala može umanjiti, neki startapi, grcajući pod težinom gubitaka, mogli bi u potpunosti da pokleknu.
Kako bi moglo da izgleda zahlađenje buma veštačke inteligencije? Za početak, najveći deo dosadašnje potrošnje pokazaće se kao bezvredan. Nakon devetnaestovekovne manije za železnicom, Britaniji su ostale pruge, tuneli i mostovi; većina njih i danas služi putnicima. Bitovi i bajtovi jurcaju kroz optičke kablovske mreže postavljene tokom godina Dot Kom mehura. Nasleđe buma veštačke inteligencije moglo bi biti manje trajno. Iako ljušture centara za obradu podataka i novi kapaciteti za proizvodnju električne energije mogu naći druge primene, više od polovine kapitalnih ulaganja potrošeno je na servere i specijalizovane mikročipove koji će biti zastareli za nekoliko godina.
Dobra vest jeste da današnji finansijski sistem verovatno može da apsorbuje ovaj udarac. Neka pucanja tehnoloških mehura bila su brutalna: nakon što se to desilo sa britanskim železničkim mehurom u sedmoj deceniji devetnaestog veka banke su zabeležile velike gubitke, što je vodilo kreditnom slomu. Za sada, međutim, velike deo investicija u data centre bio je opredeljen iz dubokog rudnika profita velikih informatičkih kompanija.
Iako su se kompanije poput Mete okrenule zaduživanju kako bi pomogle finansiranje svojih poslednjih investicija, njihovi isplativi poslovi i robusni bilansi stanja znače da su u dobroj poziciji da finansiraju ovaj tehnološki bum. Među najraspoloženijima da obezbede kredite su privatni tržišni fondovi (private-market funds), koje uobičajeno finansiraju bogati pojedinci ili institucije umesto običnih deponenata. Startapi koji se bave veštačkom inteligencijom uobičajeno se finansiraju dobro kapitalizovanim fondovima riskantnog kapitala (venture) i fondovima u kojima je opredeljeno državno bogatstvo (sovereign-wealth funds) te mogu da pretrpe gubitke.
Međutim, bilo kako bilo, mogu da se pojave neki problematični momenti. Što se više investicioni bum bude proširio, sve će rizičnija postajati finansijska struktura i sve se više zaduženih firmi može uključiti. Kompanije koje se bave proizvodnjom električne energije očajnički nastoje da povećaju raspoloživi investitorski kapital kako bi snabdele veštačku inteligenciju potrebnom električnom energijom; visoko zadužene električne komunalne firme mogu da postanu prenapregnute.
Američka ekonomija, takođe, može da pretrpi nezgodan šok. Prema jednoj proceni, bum povezan sa veštačkom inteligencijom doprineo je 40 odsto rastu bruto domaćeg proizvoda tokom prethodne godine – što je zapanjujuća brojka za sektor koji obuhvata svega nekoliko procenata ukupnog ekonomskog učinka. Ukoliko se investicione projekcije budu suzile, ili ukoliko se od njih u potpunosti odustane, to bi vodilo ekonomskim poteškoćama pošto će biti izgrađeno manje data centara te će manje radnika biti angažovano za njihovu izgradnju.
Strah od paljevine
Stvari još gorim čini to što bi pad vrednosti akcija na berzi mogao da izazove smanjenje potrošnje vlasnika deonica. Zbog ogromnog rasta berzanske valorizacije kompanija koje posluju u oblasti veštačke inteligencije, portfolijima sada dominira nekolicina tehnoloških kompanija. Pored toga, domaćinstava su sada izloženija varijacijama vrednosti akcija nego što su bila 2000. godine; ukoliko cene padnu, njihovo samopouzdanje i potrošnja takođe bi mogle da pretrpe udarac. Najsiromašniji bi mogli biti pošteđeni, zato što uobičajeno raspolažu sa jedva nekolicinom akcija. Ali bogati su oni koji su podsticali snažnu potrošnju u Americi tokom prethodne godine.
Lišena izvora svoje snage, ekonomija bi mogla da oslabi pošto visoke carine i kamatne stope budu odnele svoj danak.
Što je veći bum, to su veće potencijalne posledice ej-aj zahlađenja. Ukoliko tehnologija bude ostvarila svoje ekstravagantne nagoveštaje, otvoriće se novo istorijsko poglavlje. Međutim, i priča o njenoj žestokoj jurnjavi takođe će naći svoje mesto u udžbenicima.
Izvor: The Economist
