Obe strane decenijama su se pripremale za vazduhoplovni i raketni rat
Prevod za Žurnal: M. M. Milojević
U Tel Avivu i Teheranu spasilačke ekipe tragaju za preživelima u gomilama šuta. Raketni i vazduhoplovni rat za koji su se i Iran i Izrael decenijama pripremali je otpočeo. Istovremeno je i zapanjujuć i zastrašujuć. Izraelski zvaničnici kažu da su im potrebne najmanje dve nedelje da oslabe iranske nuklearne i raketne kapacitete. Ovo znači da je borba koja predstoji test izdržljivosti za obe uključene države. Ipak, uprkos svemu, Izraelu je možda potrebna Amerika da zada odlučujući udarac duboko ukupanim iranskim nuklearnim postrojenjima. Za Izrael, naredni dani se u potpunosti svode na održanje zamajca: ukoliko budu sačuvali auru uspeha možda će moći da privuku predsednika Donalda Tramp [da im se priključi]. Ali ukoliko se šteta koju trpe nuklearna postrojenja uspori a gubici narastu, možda će on pokušati da okonča rat pre nego što Izrael ostvari svoje ciljeve. Brzopleto primirje može da dovede Iran u iskušenje da pokuša brzu obnovu svog nuklearnog programa.
Izrael je izveo stotine vazduhoplovnih napada od ranih jutarnjih časova 13. juna. Iran je odgovorio baražima balističkih raketa i dronova, iako je samo nekolicina probila zaštitu izraelskih odbrambenih sistema. Izraelski zvanični cilj jeste da ‚ukloni egzistencijalnu pretnju‘ koju predstavlja iranski nuklearni program i program razvoja i proizvodnje balističkih raketa. Prioritet je dat napadima na iranske komandne centre, domove generala i raketne lansere, i postizanje vazduhoplovne premoći iznad Irana. Načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Ejal Zamir rekao je da je ‚put ka Teheranu otvoren‘.
Ipak, ključno je da je šteta koja je naneta iranskim nuklearnim postrojenjima prilično ograničena. Tri dana od početka rata, samo dva mesta važna za nuklearni program su pogođena, Natanz i Isfahan, uz još nekoliko objekata manjeg značaja. Izraelski analitičari procenjuju da je izraelsko vazduhoplovstvo pogodilo najviše jednu trećinu iranskog nuklearnog programa, što bi ga moglo usporiti za nekoliko meseci, ne nekoliko godina. Izrael još uvek nije izveo napade na podzemna nuklearna postrojenja, uključujući veliku fabriku za obogaćivanje uranijuma Fordov (iako su izvedeni izraelski napadi na nadzemne objekte u Fordovu). Izraelski zvaničnici kažu da će se ovo uskoro desiti. Ali Izraelu možda manjkaju bombe namenjene za razaranje utvrđenih bunkera da bi u potpunosti bila uništena podzemna postrojenja za obogaćivanje uranijuma.
Još deset ili dvadeset dana bombardovanja je iskušenje za otpornost oba društva. Ona imaju mnogo toga zajedničkog: tradiciju učenosti i nauke i to što su oba dve ne-arapske nacije u često neprijateljski nastrojenom arapskom okruženju. Bili su saveznici sve do izvođenja iranske Islamske revolucije 1979. godine. Ono što je manje poznato jeste da vojne strategije i jedne i druge vojske odražavaju iskustvo raketnih ratova sa Irakom. U Iračko-iranskom ratu osamdesetih godina dvadesetog veka ‚Rat protiv gradova‘ predstavljao je lansiranje sovjetskih raketa tipa Skad na Teheran i druge gradove, što je na kraju prinudilo ajatolaha Ruholaha Homeinija, tadašnjeg iranskog lidera, da ‚ispije čašu punu žuči‘ i potpiše primirje 1988. godine. Kasnije, tokom Zalivskog rata 1991. godine irački lider, Sadam Husein naredio je da Skadovi budu ispaljeni na Izrael.
Veliki iranski arsenal odražava ovo nasleđe: njegova domaća industrija podstaknuta je tehnološkim transferima sa Libijom i Severnom Korejom i može da proizvede hiljade raketa svake godine. Iran je takođe pokrenuo svoj nuklarni program, sa postrojenjima za obogaćivanje uranijuma smeštenih duboko ispod zemlje u bunkerima, tokom prve decenije 21. veka. Izrael je, u međuvremenu, znatna sredstva uložio u sopstvenu protivraketnu odbranu i pribavio je od Amerike eskadrone borbenih aviona koji su modifikovani ugrađivanjem dodatnih rezervoara za gorivo i sistema za elektronsko ratovanje, što im omogućava da izvode napade na velikim daljinama. Izrael je takođe propisao da svaka novoizgrađena kuća mora imati barem jednu prostoriju koja može da posluži kao ojačano sklonište u slučaju bombardovanja.
Prikupljene arsenale sada i jedna i druga strana ispaljuje sa razornim posledicama. Izraelska sposobnost da istrpi ovaj sukob delimično je pitanje odbrane sopstvene zemlje: tokom prvih četrdeset osam sati Iran je lansirao oko tristotine raketa i sto pedeset dronova prema Izraelu. Najveći deo presrele su izraelske snage, uz pomoć američkih snaga u regionu. Nekolicina koja je uspela da probije odbranu uništila je desetine zgrada, ubivši najmanje četrneastoro ljudi [do srede, 18. juna, broj smrtno stradalih Izraelaca porastao je na dvadeset četiri, prim.prev]. Oštećen je glavni izraelski vojni štab u Tel Avivu i naftna rafinerija u Haifi, na severu zemlje. Fizička oštećena su manje teška nego što je očekivano. Finansijski gubici su ogromni: izraelki ratovi od oktobra 2023. godine koštali su oko osamdeset pet milijardi dolara, ali ova procena ne uključuje vreme od početka poslednjeg sukoba sa Iranom. Ekonomista koji savetuje vladu procenjuje neposredan trošak za avionsko gorivo i municiju za rat protiv Irana na trista miliona dolara dnevno: ‚Ova vlada je spremna da plati bilo koju cenu potrebnu za vođenje rata protiv Irana, uključujući pustošenjem rezervi i zaduživanjem Izraela za nekoliko narednih generacija‘. Mnogo toga sada zavisi od izraelske sposobnosti da uništi iranske raketne lansere pre nego što se istanje izraelske rezerve presretača.
Iran je, sa druge strane, raspolagao sa oko dve hiljade raketa u trenutku kada je rat otpočeo, prema procenama izraelskih obaveštajaca. Mnoge su do sada ispaljene ili ih je Izrael uništio, ali Iranci su svakako sačuvali dovoljno, pohranjenih ispod zemlje da mogu da zadaju udarce Izraelu svake noći. Još uvek je moguće da Iran ostvari zapanjujući pogodak koji bi usmrtio veliki broj civila ili uništio neki izraelski strateški objekat. Ipak, tempo iscrpljivanja teže će se odraziti na Iran, uz pospeteno iscrpljivanje i uništavanje većeg dela njegove raketne i nuklearne infrastrukture. Iran je ušao u rat uz strateški hendikep. Njegova ispostava, Hezbolah, obogaljena je u izraelskim napadima prošlog septembra. Iran se suočava sa ekonomskom krizom što njegovo vođstvo izlaže riziku unutrašnjeg meteža. Izrael je takođe bombdovao dva civilna energetska postrojenja, što je naznaka da bi mogao da gurne ovu nestabilnu ekonomiju preko ivice provalije.
Ono što je za Izrael minimalni cilj proističe iz uverenja njegovih lidera da bi ovaj pritisak mogao da prinudi iranske vođe da razmotre sporazum sa gospodinom Trampom, po kojem bi bili prinuđeni da razmontiraju ono što je preteklo od njihovog nuklearnog i raketnog programa. Kako bi situaciju učinio nesnošljivijom za proitivnika Izrael se poigrava sa izgledima za unutrašnje nemire u Iranu koji bi mogli da ugroze Ali Hamneja, vrhovnog vođu, i njegov unutrašnji krug ili čak i čitav režim. Iako izraelski zvaničnici kažu da smena režima nije među ciljevima, izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se iranskom narodu rečima da je ‚ovo vaša prilika da se uspravite‘ nasuprot sistemu ‚koji vas tlači već skoro pedeset godina‘.
Džefri Saks: Zaustavite Netanjahua prije nego što nas sve poubija
Ali izraelske nade da će Iran kapitulirati ili da će doći do promene režima možda nisu utemeljene u realnosti. ‚Opstanak režima je središnja briga vrhovnog lidera‘, kaže Raz Zimt, sa izraelskog Nacinalnog instituta za strateška istraživanja. ‚Ali u isto vreme, on sagledava iranske nuklarne kapacitete, posebno mogućnost obogaćivanja uranijuma kao ugaoni kamen tog opstanka. Izbor između [opstanka režima i obogaćivanja uranijuma] je poput izbora između dve različite bočice otrova‘. Bez kapitulacije ili premene režima u Iranu, izraelski rat ima smisla samo ukoliko uspori iranski nuklearni program za narednih nekoliko godina. ‚Iran ne može da potuče Izrael, ali Izrael verovatno nema na raspolaganju kapacitete potrebne da u potpunosti uništi iranski nuklearni program‘, kaže Amos Jadlin, nekadašnji šef izraelske vojne obaveštajne službe.
Da li će se Amerika, koja raspolaže neophodnim bombama za razaranje bunkera, priključiti ovoj borbi, za sada je nejasno. Govoreći 15. juna američki predsednik Donald Tramp gledao je sukob iz prikrajka: ‚Nismo uključeni u ovo. Moguće je da ćemo se uključiti. Ali u ovom trenutku nismo uključeni‘. Izraelski rat odvija se bolje nego što je očekivano. Još uvek je moguće da će dobiti američku vojnu pomoć. Ali ukoliko se to ne desi biće mu potreban drugi način da okonča rat koji je sam započeo. Kao što je gospodin Jadlin naveo, uz vojnu kampanju ‚potrebna nam je diplomatska izlazna strategija, a Netanjahu se nije pokazao kadrim da razradi takvo rešenje‘.
Izvor: The Economist
