Обе стране деценијама су се припремале за ваздухопловни и ракетни рат
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
У Тел Авиву и Техерану спасилачке екипе трагају за преживелима у гомилама шута. Ракетни и ваздухопловни рат за који су се и Иран и Израел деценијама припремали је отпочео. Истовремено је и запањујућ и застрашујућ. Израелски званичници кажу да су им потребне најмање две недеље да ослабе иранске нуклеарне и ракетне капацитете. Ово значи да је борба која предстоји тест издржљивости за обе укључене државе. Ипак, упркос свему, Израелу је можда потребна Америка да зада одлучујући ударац дубоко укупаним иранским нуклеарним постројењима. За Израел, наредни дани се у потпуности своде на одржање замајца: уколико буду сачували ауру успеха можда ће моћи да привуку председника Доналда Трамп [да им се прикључи]. Али уколико се штета коју трпе нуклеарна постројења успори а губици нарасту, можда ће он покушати да оконча рат пре него што Израел оствари своје циљеве. Брзоплето примирје може да доведе Иран у искушење да покуша брзу обнову свог нуклеарног програма.
Израел је извео стотине ваздухопловних напада од раних јутарњих часова 13. јуна. Иран је одговорио баражима балистичких ракета и дронова, иако је само неколицина пробила заштиту израелских одбрамбених система. Израелски званични циљ јесте да ‚уклони егзистенцијалну претњу‘ коју представља ирански нуклеарни програм и програм развоја и производње балистичких ракета. Приоритет је дат нападима на иранске командне центре, домове генерала и ракетне лансере, и постизање ваздухопловне премоћи изнад Ирана. Начелник генералштаба Израелских одбрамбених снага Еjал Замир рекао је да је ‚пут ка Техерану отворен‘.
Ипак, кључно је да је штета која је нанета иранским нуклеарним постројењима прилично ограничена. Три дана од почетка рата, само два места важна за нуклеарни програм су погођена, Натанз и Исфахан, уз још неколико објеката мањег значаја. Израелски аналитичари процењују да је израелско ваздухопловство погодило највише једну трећину иранског нуклеарног програма, што би га могло успорити за неколико месеци, не неколико година. Израел још увек није извео нападе на подземна нуклеарна постројења, укључујући велику фабрику за обогаћивање уранијума Фордов (иако су изведени израелски напади на надземне објекте у Фордову). Израелски званичници кажу да ће се ово ускоро десити. Али Израелу можда мањкају бомбе намењене за разарање утврђених бункера да би у потпуности била уништена подземна постројења за обогаћивање уранијума.
Још десет или двадесет дана бомбардовања је искушење за отпорност оба друштва. Она имају много тога заједничког: традицију учености и науке и то што су оба две не-арапске нације у често непријатељски настројеном арапском окружењу. Били су савезници све до извођења иранске Исламске револуције 1979. године. Оно што је мање познато јесте да војне стратегије и једне и друге војске одражавају искуство ракетних ратова са Ираком. У Ирачко-иранском рату осамдесетих година двадесетог века ‚Рат против градова‘ представљао је лансирање совјетских ракета типа Скад на Техеран и друге градове, што је на крају принудило ајатолаха Рухолаха Хомеинија, тадашњег иранског лидера, да ‚испије чашу пуну жучи‘ и потпише примирје 1988. године. Касније, током Заливског рата 1991. године ирачки лидер, Садам Хусеин наредио је да Скадови буду испаљени на Израел.
Велики ирански арсенал одражава ово наслеђе: његова домаћа индустрија подстакнута је технолошким трансферима са Либијом и Северном Корејом и може да произведе хиљаде ракета сваке године. Иран је такође покренуо свој нукларни програм, са постројењима за обогаћивање уранијума смештених дубоко испод земље у бункерима, током прве деценије 21. века. Израел је, у међувремену, знатна средства уложио у сопствену противракетну одбрану и прибавио је од Америке ескадроне борбених авиона који су модификовани уграђивањем додатних резервоара за гориво и система за електронско ратовање, што им омогућава да изводе нападе на великим даљинама. Израел је такође прописао да свака новоизграђена кућа мора имати барем једну просторију која може да послужи као ојачано склониште у случају бомбардовања.
Прикупљене арсенале сада и једна и друга страна испаљује са разорним последицама. Израелска способност да истрпи овај сукоб делимично је питање одбране сопствене земље: током првих четрдесет осам сати Иран је лансирао око тристотине ракета и сто педесет дронова према Израелу. Највећи део пресреле су израелске снаге, уз помоћ америчких снага у региону. Неколицина која је успела да пробије одбрану уништила је десетине зграда, убивши најмање четрнеасторо људи [до среде, 18. јуна, број смртно страдалих Израелаца порастао је на двадесет четири, прим.прев]. Оштећен је главни израелски војни штаб у Тел Авиву и нафтна рафинерија у Хаифи, на северу земље. Физичка оштећена су мање тешка него што је очекивано. Финансијски губици су огромни: израелки ратови од октобра 2023. године коштали су око осамдесет пет милијарди долара, али ова процена не укључује време од почетка последњег сукоба са Ираном. Економиста који саветује владу процењује непосредан трошак за авионско гориво и муницију за рат против Ирана на триста милиона долара дневно: ‚Ова влада је спремна да плати било коју цену потребну за вођење рата против Ирана, укључујући пустошењем резерви и задуживањем Израела за неколико наредних генерација‘. Много тога сада зависи од израелске способности да уништи иранске ракетне лансере пре него што се истање израелске резерве пресретача.
Иран је, са друге стране, располагао са око две хиљаде ракета у тренутку када је рат отпочео, према проценама израелских обавештајаца. Многе су до сада испаљене или их је Израел уништио, али Иранци су свакако сачували довољно, похрањених испод земље да могу да задају ударце Израелу сваке ноћи. Још увек је могуће да Иран оствари запањујући погодак који би усмртио велики број цивила или уништио неки израелски стратешки објекат. Ипак, темпо исцрпљивања теже ће се одразити на Иран, уз поспетено исцрпљивање и уништавање већег дела његове ракетне и нуклеарне инфраструктуре. Иран је ушао у рат уз стратешки хендикеп. Његова испостава, Хезболах, обогаљена је у израелским нападима прошлог септембра. Иран се суочава са економском кризом што његово вођство излаже ризику унутрашњег метежа. Израел је такође бомбдовао два цивилна енергетска постројења, што је назнака да би могао да гурне ову нестабилну економију преко ивице провалије.
Оно што је за Израел минимални циљ проистиче из уверења његових лидера да би овај притисак могао да принуди иранске вође да размотре споразум са господином Трампом, по којем би били принуђени да размонтирају оно што је претекло од њиховог нуклеарног и ракетног програма. Како би ситуацију учинио несношљивијом за проитивника Израел се поиграва са изгледима за унутрашње немире у Ирану који би могли да угрозе Али Хамнеја, врховног вођу, и његов унутрашњи круг или чак и читав режим. Иако израелски званичници кажу да смена режима није међу циљевима, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху обратио се иранском народу речима да је ‚ово ваша прилика да се усправите‘ насупрот систему ‚који вас тлачи већ скоро педесет година‘.
Џефри Сакс: Зауставите Нетањахуа прије него што нас све поубија
Али израелске наде да ће Иран капитулирати или да ће доћи до промене режима можда нису утемељене у реалности. ‚Опстанак режима је средишња брига врховног лидера‘, каже Раз Зимт, са израелског Нациналног института за стратешка истраживања. ‚Али у исто време, он сагледава иранске нукларне капацитете, посебно могућност обогаћивања уранијума као угаони камен тог опстанка. Избор између [опстанка режима и обогаћивања уранијума] је попут избора између две различите бочице отрова‘. Без капитулације или премене режима у Ирану, израелски рат има смисла само уколико успори ирански нуклеарни програм за наредних неколико година. ‚Иран не може да потуче Израел, али Израел вероватно нема на располагању капацитете потребне да у потпуности уништи ирански нуклеарни програм‘, каже Амос Јадлин, некадашњи шеф израелске војне обавештајне службе.
Да ли ће се Америка, која располаже неопходним бомбама за разарање бункера, прикључити овој борби, за сада је нејасно. Говорећи 15. јуна амерички председник Доналд Трамп гледао је сукоб из прикрајка: ‚Нисмо укључени у ово. Могуће је да ћемо се укључити. Али у овом тренутку нисмо укључени‘. Израелски рат одвија се боље него што је очекивано. Још увек је могуће да ће добити америчку војну помоћ. Али уколико се то не деси биће му потребан други начин да оконча рат који је сам започео. Као што је господин Јадлин навео, уз војну кампању ‚потребна нам је дипломатска излазна стратегија, а Нетанјаху се није показао кадрим да разради такво решење‘.
Извор: The Economist
