Могао је Алекса Бечић да своју оправдану срџбу искористи као кец из рукава и постане херој улице. Да је само одржао своју часну ријеч, мушки и зрело, по цијену свега. Но, судбине клете, све су то пионирске заклетве, па ћемо и даље гледати политичке пионире и пензионере.
Дјечаке често руководи срџба, неразумни инат, чежња за великим мудима и дугим брцима.
Наш дјечко из комшилука платио је данак томе што је своју личност формирао у страначком окружењу. Тиме је остао онеспособљен за онај развојни пут што се може достићи кроз улицу, кроз кафанске туче и полемике жучне, или кроз мукотрпно учење на мукотрпним црногорским универзитетима.
Могао је, дакле, Алекса Бечић да своју оправдану срџбу искористи као кец из рукава и постане херој улице. Да је само одржао своју часну ријеч, мушки и зрело, по цијену свега. Но, судбине клете, све су то пионирске заклетве, па ћемо и даље гледати политичке пионире и пензионере.
Могао је, наиме, Алекса да подржи реконструкцију Владе, а онда из позиције моралног хероја, сваког дана тући и Мила, и Меда, и Манду корифеја. Дочим, видјели смо, најзад, да нема више времена за инаџије и фолиранте, ни цинике попут младих Конатара
Милован Урван
