Zašto tolerisati pretnje novog svetskog rata u naše ime? Zašto dozvoliti laži koje opravdavaju ovaj rizik? Obim naše indoktrinacije, napisao je Harold Pinter, „jeste briljantan, čak duhovit, veoma uspešan čin hipnoze“, kao da se istina „nikada nije desila čak i u vreme dok se dešavala“.
Svake godine američki istoričar Vilijam Blum objavljuje svoj „ažurirani pregled zapisnika američke spoljne politike“, koji pokazuje da su od 1945. godine SAD pokušale da zbace više od 50 vlada, a mnoge od njih su bile demokratski izabrane; grubo su se umešale u izbore u 30 zemalja; bombardovane su civilne populacije takođe 30 zemalja; polovnu od njih hemijskim i biološkim oružjem; uz brojne pokušaje atentata na strane lidere.
U mnogim slučajevima Britanija je bila saradnik. Stepen ljudske patnje, a kamoli kriminalitet, malo je priznat na Zapadu, uprkos prisustvu najnaprednijih svetskih komunikacija i nominalno uglavnom slobodnog novinarstva. To su najbrojnije žrtve terorizma – „naš“ terorizam prema muslimanima je neizreciv. Ekstremni džihadizam, koji je doveo do 11. septembra, negovan je kao oružje anglo-američki politike (operacija „Ciklon“ u Avganistanu). U aprilu je Stejt department SAD primetio da je, nakon NATO kampanje 2011. godine, „Libija postala sigurno utočište terorista“.
Ime „našeg“ neprijatelja je promenjeno tokom godina, od komunizma do islamizma, ali generalno to je bilo društvo nezavisno od zapadne snage koje zauzima strateški korisne ili resursima bogate teritorije, ili samo nudi alternativu dominaciji SAD. Lideri ovih opstruktivnih naroda su obično nasilno gurani u stranu, kao što su demokrate Muhamed Mosedek u Iranu, Arbenz u Gvatemali i Salvador Aljende u Čileu, ili su ubijeni kao Patris Lumumbe u Demokratskoj Republici Kongo. Svi su izloženi medijskoj kampanji osude – mislim na Fidela Kastra, Ugo Čavesa, sada na Vladimira Putina.
Uloga Vašingtona u Ukrajini se razlikuje samo po posledicama za nas ostale. Po prvi put od Reganovih godina,SAD prete da preduzmu svetski rat. Od istočne Evrope i Balkana, sada vojnih ispostava NATO, poslednju “tampon državu” koja se graniči sa Rusijom – Ukrajinu – razdiru fašističke sile potpomognute od strane SAD i EU. Mi na Zapadu sada podržavamo neonaciste u zemlji u kojoj su njihovi prethodnici, ukrajinski nacisti, podržavali Hitlera.
Pošto je isplanirao udar u februaru protiv demokratski izabrane vlade u Kijevu, plan Vašingtona da oduzme istorijsku i legitimnu toplomorsku bazu Rusije na Krimu je propao. Rusi su se branili, kao što su to uradili protiv svake pretnje i invazije sa Zapada unazad skoro jedan vek.
Ali NATO vojno opkoljavanje je ubrzano, i pretvoreno u orkestrirane napade na etničke Ruse u Ukrajini. Ako se Putin isprovocira da dođe u pomoć, njemu je unapred određena uloga „parije“. Ulogu će opravdati NATO – pokretanjem gerilskog rata koji je verovatno da će se preliti i u samu Rusiju.
Umesto toga, Putin je zbunio ratoborne tražeći dogovor sa Vašingtonom i EU, povlačenjem ruskih trupa sa ukrajinske granice i pozivajući etničke Ruse u istočnoj Ukrajini da napuste provokativni referendum. Stanovnici ruskog govornog područja i dvojezični ljudi – trećina stanovništva Ukrajine – već dugo traže demokratsku federaciju koja odražava etničku raznolikost zemlje i koja je autonomna od Kijeva i nezavisna od Moskve. Većina nisu ni „separatisti“ niti „pobunjenici“, kako ih zapadni mediji nazivaju, već građani koji žele da bezbedno žive u svojoj domovini.
Kao ruševine u Iraku i Avganistanu, Ukrajina je pretvorena u „CIA tematski park“ – u Kijev je otišao lično direktor CIA Džon Brenan, sa desetinama „specijalnih jedinica“ iz CIA i FBI koji postavljaju „bezbednosne strukture“ za nadgledanje „divljaka“ i napadaju na one koji su se suprotstavljali puču u februara. Pogledajte video zapise, pročitajte izveštaje očevidaca masakra u Odesi ovog meseca. Autobusima dovoženi fašistički razbojnici zapalili su sedište sindikata, ubivši 41 ljudi zarobljenih unutra. Policija je stajala po strani.
Lekar je opisao kako pokušava da spase ljude: „Ali, bio sam zaustavljen od strane proukrajinskih nacističkih radikala. Jedan od njih me je grubo odgurnuo, obećavši da će mene i ostale Jevreje Odese zadesiti ista sudbina. To šta se dogodila juče odvijalo se tokom fašističke okupacije u mom gradu u Drugom svetskom ratu. Pitam – zašto ceo svet ćuti?“
Ukrajinci kojima govore ruski bore se za opstanak. Kada je Putin najavio povlačenje ruskih trupa sa granice, sekretar za odbranu kijevske hunte, Andrej Parubi – jedan od osnivača fašističke partije Svoboda – hvalio se da će napadi na „pobunjenike“ biti nastavljeni. U orvelovskom stilu, propaganda na Zapadu je obrnuta. U Moskvi „pokušavaju da organizuju sukobe i provokacije“, prema Vilijamu Hejgu. Njegov cinizam poklapa se sa Obaminim grotesknim čestitkama pučistima i njegove „neverovatne“ uzdržanost nakon masakra u Odesi. Hunta, kaže Obama, „propisno je izabrana“. Kao što je Henri Kisindžer jednom rekao: „Nije pitanje šta je istina, već ono što se smatra da može biti istinito.“
U američkim medijima zločin u Odesi opisan je kao „mračan čin“ i „tragedija“, u kojoj su „nacionalisti“ (neonacisti) napali „separatiste“ (ljudi koji su prikupljali potpise za referendum o federalnoj Ukrajini). Mardokov „Volstrit džornal“ proklinje žrtve – „smrtonosni požar u Ukrajini verovatno je izazvan od pobunjenika, kaže Vlada“. Propaganda u Nemačkoj je bila čist hladni rat, sa „Frankfurter algemajne cajtungom“ koji upozorava svoje čitaoce da Rusija vodi „neobjavljeni rat“. Za Nemce, to je dirljiva ironija da Putin predstavlja jedinog lidera koji osuđuje uspon fašizma u Evropi 21. veka.
Popularna istina jeste da se „svet promenio“ nakon 11. septembra. Ali šta se promenilo? Prema velikom istraživaču Danijelu Elsbergu, tihi državni udar do koga je došlo u Vašingtonu i osioni militarizam koji sada diktira pravila. Pentagon trenutno radi „specijalne operacije“ – tajni rat – u 124 zemlje. Kod kuće, raste siromaštvo i gubitak slobode. Posledice su istorijske: stalni rat države. Dodajte rizik od nuklearnog rata, a pitanje je: zašto mi tolerišemo ovo?
Džon Pildžer je australijski i evropski ratni reporter, autor brojnih dokumentarnih filmova i knjiga o ratu u Vijetnamu i Kambodži
Džon Pildžer
Prevod: A. Ž.
Izvor: Gardijan, 13. 5. 2014/Stanje Stvari
