Пише: Оливер Јанковић
Србија је у Паризу 2024 освојила 5 олимијских медаља, од чега три златне, и – то је велики успјех. А да је, на дохвату руке био још већи знали смо још током Игара, само нам се прекјуче показало и доказало ван сваке сумње.
На атлетском митингу у Пољској Адријана Вилагош је бацила копље до новог државног рекорда 65.50 метара. Дакле 20 дана послије игара бацила је ову дужину, а непун мјесец прије Игара у Паризу, бацила је на митингу у Лондону два сантиметра краће. Да је један или други хитац бацила у Паризу на Играма, имала би сребрну олимпијску медаљу!
Баскесташи Србије су на Игре у Паризу 2024. стигли као европски и свјетски прваци, и очекивало се да тај свој примат само потврде на олимпијском турниру. Међутим, тамо су се просто „распали“. Али ево, непун мјесец послије тога турнира освојили су сребро на Европском првенству, оставивши иза себе сребрне са Игара – Французе, и побједивши у директном дуелу олимпијске шампионе Холанђане.
А како је опет тај врхунски спорт и то учешће на Играма које је „важно“ истовремено и лијепо, и брутално и окрутно, показује нам чињеница да су баскеташи имали током тих Игара бар три прилике за успјех…. три неочекивана пораза, од којих је онај посљедњи у плеј офу од Француза био неповратан.
Али све се то са њима збило у три различита дана. Док је Адријана имала три бацања копља у квалификацијама, три прилике да баци својих 65 и по метара, али све три у једно јутро, у непуних сат времена. Сурово збиља, сурово…
Дакле, те су нам двије, бар сребрне, медаље биле у рукама. Са њима би, на коначној олимпијској медаљи Србија била три мјеста више и дијелила би 24.мјесто са Грузијом и имала би скор 3 – 3 – 1. А и тада, са таквим реалним резултатом, жалили бисмо што олимпијске медаље немају свјетске првакиње – одбојкашице, свјетски вицешампион у џудоу Немања Мајдов, и што кошаркашима измаче „злато што се злати“ …
