Пише: Оливер Јанковић
Јесмо бројали 12 медаља у неким навијачким пројекцијама, али су нам узданице у тим рачуницама били Ангелина Топић и Стеван Мицић. Прва се ове сезоне поигравала са националним рекордом 1.98 цм, који би јој синоћ донио барем бронзану медаљу (бронзу су синоћ подијелиле дјевојке са 1.95), а други је првак свијета у рвању, неприкосновени владар татамија у слободном стилу рвања. И обоје су зарадили повреде непосредно пред такмичење у Паризу.
Ако томе додамо чињеницу да су веслачи Мачковић и Пименов одвеслали своју дионицу са временом довољним за сребрну медаљу, – само у погрешном дану; да је џудисткиња Милица Жабић ипоном побједила жену која је два дана прије тога постала олимпијска шампионка, – само у другој врсти такмичења….Е онда 7. мјесто веслача и 5. мјесто Жабићке на Олимпијским играма у Паризу имају врло горак укус пропуштене шансе за заслужену медаљу.
Може ли мала земља којој је замишљених 10-так медаља изгледао као огроман успјех, претрпјети овако испуштене четири медаље? Како рекох јуче, такав губитак би тешко пао и великим нацијама које медаље броје на преко 50…
ВАР СОБА: Срби традиционално, са свега пар медаља, у првој седмици Игара!
Велики број познаника ми каже да су „што се њих тиче“ Олимпијске игре завршене јуче нестварним подвигом Новака Ђоковвића. И – има основа за тај осјећај. Већ „уписане“ медаље баскеташа, Топићке и Мицића – замијенила су два помало неочекивана злата стрјељачког двојца и Ђоковића. Па још кад томе додамо историјски и такмичарски значај Новаковог злата, сва би навијачка чула требало да су задовољена.
Међутим, преостаје још 6 дугих олимпијских дана. Наша Журналова пројекција „јоште живи“. Најавили смо по једну медаљу од тениса и стријелаца – и ево их. Па још златне. Најавили смо бар двије од спортиста са кошаркашком лоптом, и оне су још на видику. Додуше, једну смо чекали од баскеташа, али нам у Паризу Маринине дјевојке показују шта је вољни и физички „максимум максимума“. Може ли бити да ће и „орлови“ и „орлице“ под кошевима надскочити и „кенгуре“ и „кенгурке“? Ајде да видимо – пехова и испуштених медаља смо се нагледали….
Једну медаљу смо најавили од рвача. Без Мицића – доста, доста теже. Али Новаков пелцер негдје мора да се пресади. Најавили смо двије медаље од атлетичара и пливача. Шта рећи? Остале су три даме на попришту: Шпановић, Гардашевић и Вилагош. И имају, бар двије од њих, озбиљан педигре из ове и претходне сезоне да се боре за медаље. Најавили смо бар једну медаљу од одбојкаша и ватерполиста. И ево одбојкашица и ватерполиста на попришту олимпијског четвртфинала. Најавили смо да кајакаши и теквандоисти могу уграбити понеко олимпијско одличје.
И нећете вјеровати, уз све ове пехове, и са два већ освојена злата, Србија на шест дана пред затварање игра још бије битку за својих 12 медаља. Да знају и да умију – знамо. А Новак је показао – како се играју полуфинала и финала.
Ајмо…